Sutra se u Guči (petak 30. maj 2025. godine) organizuje drugi po redu Svetski dan krompira u Srbiji
Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u 159. zemalja sveta a postoji oko 5.000 sorti krompira u svetu. U poslednjih 50 godina površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir danas gaji na oko 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370 miliona tona. Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD a Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija su najznačajniji prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob.
Zbog svojih vrednosti, krompir je: Treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice; četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću – Knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje.
Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. godina kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama.
Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975. g., Univerzal 1994.g. i Hibrid 8614, 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, ozdravljeno je i proizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.
U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 – 22.000 ha sa prosečnim prinosima od 15-17. t/ha, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60. tona/hektaru. Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku (Chips Way), a 1995. godine u Magliću (Marbo Produkt član PepsiCo), koji izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona.
Krompir predstavlja najjevtiniji izvor ugljenih hidrata zbog čega je u mnogim zemljama odlična alternativa za supstituisanje hlebnih žita (pšenice i pirinča). Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku funkciju u organizmu. Njegova lekovitost ogleda se u pozitivnom delovanju na mokraćne puteve, bolji rad creva, smanjenje kiseline u želucu, pomaže i kod lečenja čira na želucu, pri lečenju ožiljaka, u borbi protiv reumatizma, bolnih zglobova, za pravljenje maski za negu lica, itd. On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima pred takmičenje.
Zbog takvog značaja i vrednosti krompira, krajem 2023. godine, Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj za SVETSKI DAN KROMPIRA.
Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo – Guča su bili organizatori Prvog obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji, koje je održan 30. maja 2024. godine u Guči – prestonici trube i krompira u Srbiji. Ove 2025. godine, istog dana 30. maja, biće nastavljeno organizovanje Drugog obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji, koje će početi u 11 sati u Kulturnom centru u Guči. Posle uvodnog dela skupa, biće održana
Osnivačka skupština Udruženja za krompir Srbije, sa ciljem okupljanja i organizovanja svih relevantnih organizacija državnog, privrednog i civilnog sektora, od KNjIGE DO STOLA u oblasti krompira u Srbiji, počev od obrazovnih srednjih, viših i visokoškolskih ustanova, proizvođača i prerađivača krompira, organizacija za ishranu i zaštitu bilja, mehanizaciju u krompiru, trgovaca krompirom, proizvodima i jelima od krompira, ugostiteljskih, turističkih i potrošačkih organizacija.
Po završetku stručnog dela skupa, predviđena je poseta Muzeju Dragačevskog sabora trubača i izložbi Dragačevske zadruge žena „Rajka Borojević – heroina jednog vremena”. Na kraju skupa, za sve goste i učesnike u hotelu Nordik u Guči, biće organizovan zajednički ručak uz domaće specijalitete i jela od krompira i druženje uz dragačevske trubače.
Organizacioni odbor sačinjavaju Centar za krompir – Guča; Ekološko društvo Dragačevo – Guča; prof. dr Zoran Broćić, dr Živko Bugarčić, Radomir Đekić, dipl. inž. Milić Domanović, dipl. inž. i Dušan R. Ivanović.
Foto: pexels.com
