Protojerej-stavrofor Simon Turkić iz Hrama Vaskrsenja Hristovog u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj, napisao je priču o parohijanu Dušanu Babiću, poreklom iz Hercegovine, kada je prvi put posetio grob svoga deda Dušana na Zejtinliku u Solunu, Grčkoj. Priča nije iz ove godine, već je od ranije ali je poruka da nikada nije kasno da odemo i poklonimo se našim senima, gde god da se nalaze.
Tada u svojoj šezdeset osmoj godini prvi put je otišao na grob dedi pošto „životne prilike i neprilike nisu dozvolile”. „Između jablanova, krstova, Dušan je tiho i strpljivo pronašao spomen krst broj 1180. Ostavio je dva sina pokojni Jovan iza sebe, Vojislava (1914) i Danila (1912). Vojislav dobi Radoslava, Radojku, Savu, Dušana i Jovana. Danilo dobi Dušanku i Radmilu. Seme proniklo od mučenika je blagosloveno. Tako da Jovan koji postrada za vreme proboja Solunskog fronta ostade sena ponosa i svojim potomcima i svom rodu. Gospod iz groba mučenika uzdiže blagosloveno nasleđe. Kada je Dušan prilazio i priklonio svoju časnu sedu glavu pred krstom đedovim, ne samo njemu, nego svima nama su srca uzdrhtala. Od žalosti, ponosa, ali i nade i iznad svega vere u Pobednika Gospoda”, preneo je protojerej-stavrofor Simon Turkić.
Foto: arhiva D. Babić
„Setili smo se reči Svetog vladike Nikolaja koji piše da oni koji su živote svoje dali sa idealom „Za Krst časni i slobodu zlatnu”; da su oni iz neizvesnosti vremena prešli u večnu izvesnost blagoslovenog carstva Oca i Sina i Svetoga Duha. Oni su već izbavljeni i spaseni, za razliku od nas koji smo još u neizvesnosti, jer ne znamo da li ćemo zaslužiti Carstvo nebesko. Pitam se da li je sudbonosan i odlučujući put nas Srba, otići đedu na grob i: nikad’ ne zaboravi ko ti je bio đed!”.
Redovu Jovanu i svim postradalim „za Krst časni i slobodu zlatnu” večan spomen u Carstvu nebeskom”, dodao je otac Simon.
Izvor: Rasejanje.info
