Majski prevrat, državni puč, koji se desio u noći između 28. i 29. maja, to jest po novom kalendaru 11. juna 1903. godine, je događaj u kojem je stradao srpski kralj Aleksandar Obrenović. Grupa oficira, nezadovoljna njegovom vladavinom, je nasilno upala u Dvor i ubila kralja i kraljicu Dragu Mašin. Time je dinastija Obrenovića zbačena sa vlasti.
Nakon Majskog prevrata, Kraljevina Srbija se našla pred velikom prekretnicom, u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Ustaljeni narativ nam diktira da je kralj Aleksandar, svojom nesmotrenom i često tiranskom politikom, stvorio mnoge neprijatelje u svim državnim slojevima srpskog društva. Ukidao ustave, menjao političko uređenje zemlje, loše predstavljao Srbiju u inostranstvu, oženio udovicu i aktivno uništavao ugled svoje dinastije. Nezadovoljne grupe oficira, političara i činovnika su se sastale i predvođene oficirima Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i Antonijem Antićem, moguće sa znanjem Petra Karađorđevića, ubile kralja i kraljicu i izvršile državni udar. Potom je na vlast došao Petar I, čijom vladavinom počinje „zlatno doba srpske demokratije”. Da, evropska javnost je bila zgrožena ovim regicidom ali se ubrzo pomirila sa situacijom na terenu, dok je sam čin doveo do političkog i ekonomskog napretka kraljevine.
Ovakav prikaz Majskog prevrata je na prvi pogled sasvim u redu. Ne moramo svi da znamo gnusne detalje zločina niti prethodne zavere. Ipak, ovakav narativ je namerno konstruisan od strane određenih političkih krugova u kasnijim decenijama. Kao takav, on nije nužno pogrešan ali je namerno ostao nedorečen.
U narednom periodu uz par kratkih tekstova, bez previše detaljisanja, biće prikazana realnija pozadinu prevrata kao i njegove direktne posledice. Pre svega, dve najveće političke krize koje su zahvatile ranu vladavinu Petra I, zavereničko i topovsko pitanje.
Rastko Vujić, Rasejanje.info
