Srpski istoričar najmlađi učesnik atentata na Franca Ferdinanda
Na današnji dan, 11. juna. 1990. godine umro je srpski istoričar Vaso Čubrilović, najmlađi učesnik atentata na austrougarskog prijestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kao đak je pristupio nacionalno-revolucionarnoj organizaciji Mlada Bosna, a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru.
U Drugom svetskom ratu je zatvoren u logor na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. godine. Između dva svetska rata je pripadao progresivnom krilu Zemljoradničke stranke, a posle oslobođenja zemlje bio je direktor Balkanološkog instituta.
Bio je istoričar sa izrazitim darom za sintezu, što je osnovna odlika njegovih oko 70 knjiga i studija. Dela: „Bosanski ustanak 1875 – 1878. Godine”, „Porijeklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini”, „Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi”, „Politička prošlost Hrvata”, „Istorija političke misli u Srbiji devetnaestog vijeka”, „Odabrani istorijski radovi”. Dok je pohađao VI razred gimnazije, postao je član nacionalno-revolucionarne organizacije Mlada Bosna. Nakon demonstrativnog napuštanja svetosavske priredbe 27. januara 1914. godine, na kojoj je svirana himna caru Franji Josifu, izbačen je iz gimnazije u Tuzli i prešao kod sestre Stake u Sarajevo, gde je nastavio gimnaziju.
U Sarajevu se povezao sa Danilom Ilićem i drugim članovima organizacije Mlade Bosne, koji su se spremali da izvedu atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Bio je učesnik u Sarajevskom atentatu 28. juna 1914. godine u Sarajevu, kao član druge Ilićeve trojke (Čubrilović, Popović i Mehmedbašić). Na dan atentata čekao je Franca Ferdinanda sa bombom i revolverom kod Više devojačke škole u Sarajevu. Uhvaćen je u Bosanskoj Dubici i vraćen u Sarajevo. Na suđenju održanom u oktobru, na kome je bilo 25 optuženika za zločin veleizdaje, po službenoj dužnosti mu je za branioca dodeljen advokatski pripravnik Rudolf Cistler.
Branilac se, pri prihvatanju posla obavezao da će savesno pristupiti svojoj dužnosti. Pokušao je da obori optužnicu, dokazujući da veleizdaja nije kažnjivo delo i obrazlažući to činjenicom da je aneksija Bosne i Hercegovine bila nezakonito stanje, s obzirom da nije ratifikovano u austrijskom i ugarskom parlamentu, zbog čega je nakon suđenja optužen za povlađavanja veleizdaje. Vasu je zbog maloletnosti, sud poštedeo smrtne kazne, ali ga je osudio na 16 godina najstrožeg zatvora, koju je izdržavao u Melersdorfu u Austriji i u Zenici.
U zatvoru je proveo 4,5 godina, od čega više od tri godine u samici. Jedan je od pet preživelih u zatvoru, od ukupno trinaest osuđenih na zatvor. Za veleizdaju su osuđeni i njegova braća Veljko na istom suđenju na smrt vešanjem, a Branko u Banjalučkom procesu na 14 godina teške tamnice.
Na 6 nedelja zatvora bez priznanja olakšica za političke krivce, Vrhovni sud je osudio i sestru Staku, pošto je u pismu bratu Branku, izveštavajući ga o Veljkovoj smrti, navela kako im je brat „bio junak i da je mirno umro”, slaveći time pokojnikovo delo.
Izvor: FB Rojalistički klub
