Draga Spasić je bila srpska pozorišna glumica i operska pevačica, jedna od najobdarenijih i najomiljenijih ličnosti u istoriji srpskog muzičkog pozorišta. Rođena je 11. februara 1876. u Valjevu.
U Valjevu je završila osnovnu školu i četiri razreda gimnazije, a u Beogradu učiteljsku školu. Dve godine je radila kao učiteljica da bi 1896. debitovala u Narodnom pozorištu u Beogradu. Tamo je radila do 1897. kada prelazi Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.
Solo pevanje je završila u Beču kod profesora Filipa Forstena. Po povratku u Novi Sad je stekla slavu kao jedna od najboljih i najomiljenijih glumica i operskih pevačica u Vojvodini. Za Srpsko narodno pozorište je radila do 1908. godine, nakon čega ponovo odlazi u Beograd u svoju prvu pozorišnu kuću. U Narodnom pozorištu je bila aktivna do 1925. godine, a radi profesionalnog usavršavanja, ponovo je kraće vreme boravila i u Parizu.
Tokom prvog svetskog rata, dobrovoljno se angažovala kao bolničarka u Okružnoj bolnici u Nišu, a tamo je povremeno i priređivala koncerte ranjenicima.
Nakon završetka rata, Draga Spasić se ponovo vraća u Beograd i u Narodnom pozorištu radi do 1925. godine. Tokom tog perioda često gostuje u Srpskom narodnom pozorištu i na taj način ostaje verna obema svojim pozorišnim kućama.
Draga Spasić se istakla u operetama i komadima s pevanjem. Naročito je plenila svojim izvođenjem naslovne uloge Koštane Borisava Stankovića. Ta uloga je krunisala njenu dvadesetpetogodišnju karijeru, a o kvalitetu tog izvođenja svedoči i priznanje koje je dobila. Naime, ukazujući joj posebnu čast, sam pisac drame, Bora Stanković, joj uručuje lovorov venac.
Svoj neiscrpni repertoar narodnih pesama pronela je kroz Ameriku (1924), gde je bila gost srpskih iseljenika.
Takođe je sa velikim uspehom, gostovala i u Bugarskoj.
Svojim dinamičnim temperamentom, osećajnošću, darom za glumu, sigurnom pevačkom tehnikom i lepom pojavom, Draga Spasić je umnogome doprinela utemeljenju srpske muzičke kulture. U listu Pozorište, 1901. godine (kada je Draga Spasić imala svega 25 godina), Jovan Grčić o njoj piše sledeće: „Sad je već jasno – ima prekrasan glas, čist i jasan, milu pojavu, razumnu inteligenciju”.
Bila je primadona beogradske Opere. Za svoj rad je odlikovana i ordenima Svetog Save i Jugoslovenske krune IV reda.
Novosadska sredina u kojoj je relativno kratko boravila, prihvatila ju je kao jednu od najznačajnijih ličnosti gradske kulturne baštine. O tome svedoči ulica nazvana njenim imenom i bista postavljena ispred sporednog ulaza u SNP, rad Radmile Graovac (1981).
Draga Spasić je dugo i teško bolovala i umrla u Beogradu 29. jula 1938. godine u svojoj 62. godini.
Izvor: FB Rojalistički klub
