Na današnji dan, 22. juna 1826. godine, rodio se u Baji srpski književnik Timotije Bogoboj Atanacković. Bio je prijatelj i vrsnik poete Branka Radičevića, Vukovac i začetnik romantične proze na vukovskim osnovama, kao jedan od prvih koji je svoja dela objavio po reformisanom pravopisu Vuka Stefanovića Karadžića.
„Ala je lepa zemlja to Srpsko Vojvodstvo, — pravo da je Srpska zemlja, al i jeste gnezdo od sokolova — baš je Bog krasnu zemlju stvorio za krasan narod! — Lepo je lepo to Srpsko Vojvodstvo, u njemu je Bačka i Banat, prostrana ravnica, ili bolje reći golema bašča od svakog bilja, a osobito od pšenice i druge rane, koje oko ne može pregledati, po kojima se odeanjuju silne regele konja i čoporovi druge stoke, kojoj broja nema. U njemu je Srem sa svojim gorama i dolinama, brdima i planinama, sa svojim lepim voćnjacima i vinogradima, sa šumama koje su neprohodne. Plaho Dunavo, plava Tisa i druge ponosite reke jesu bogaština Vojvodstva, kakve nema svaka zemlja. u Vojvodstvu ima svake prirodne krasote. Kakvi predela? Oko i se od miline ne može da nagleda, — tako su divni i krasni”, preneli su njegove stihovi predstavnici Muzeja Vuka i Dositeja. (Bogoboj Atanacković, Dva idola, Deo I, Beč, 1851)
Izvor: Rasejanje.info
