Doskorašnji predsednik slovenačkih Srba Vladimir Kokanović sa funkcije predsednika Saveza Srba Slovenije izabran je za direktora Uprave za saradnji s dijasporom i Srbima u regionu.
„Ovo imenovanje za mene je izuzetna čast, odgovornost i poziv da služim svojoj državi i narodu – gde god da živi”, izjavio je odmah nakon imenovanja Vladimir Kokanović, rođeni Zagrepčanin, a Beograđanin na radu u Ljubljani.
Nalazio se na čelu Saveza Srba Slovenije od 2020. i tada je izjavio: „Moja zvezda vodilja jedinstvo čitave srpske zajednice u Sloveniji. Ovde imamo tridesetak srpskih organizacija. Postoje još dva saveza srpskih klubova i sa njima razgovaramo da se ujedinimo u jedan savez. Time bismo stvorili uslove da se složno predstavljamo Sloveniji kao partner za rešavanje svih pitanja, koja se tiču našeg naroda u Sloveniji. Borimo se za objektivan popis Srba u Sloveniji, da naš narod dobije status nacionalne manjine i da imamo puna politička prava”.
Za vreme njegovog mandata u Sloveniji je napravljen veliki pomak u statusu srpskog naroda. Vladimir Kokanović je borben kao sportista, jer je bio džudista i vaterpolista, reprezentativac države Srbije i Crne Gore, a hrabar je kao sin oficira JNA. Rođen je u Zagrebu 1988. godine, ali je odrastao u Beogradu, gde je diplomirao na Bankarskoj akademiji Univerziteta Union. Njegov otac general Milan Kokanović i majka žive u Beogradu sa ćerkom. Druga ćerka im je u Kanadi, a sin u Sloveniji. U Sloveniji je od 2016. godine.
Srbi u Sloveniji žive od 15. veka kao autohtoni narod u Beloj Krajini. Navršilo se pola veka od masovnih doseljavanja srpskih i jugoslovenskih oficira, radnika i seljaka na privremeni rad u Sloveniju, tada najbogatiju jugoslovensku republiku. Za neke naše ljude Slovenija je bila samo usputna stanica ka gastarbajterskom životu u zapadnim zemljama Starog kontinenta. Za druge je pak Slovenija postala druga domovina, jer su u njoj ostali i zasnovali porodice.
Nekad jugoslovenska republika, a sada evropska država Slovenija neprestano umanjuje broj srpskog naroda i tvrdi da zvanično ima 30.000 srpskih radnika i državljana. Sami Srbi i SPC pak tvrde da ih je više od 60.000. Slovenačka politika elita nije poslednjih decenija gradili poverenje i poštovanje prema stranim radnicima, posebno srpskog porekla. Čak su ih pogrdno zvali Bosanci a potom „izbrisani narod”.
Kao srpski aktivista u Ljubljani Vladimir Kokanović je prvo bio u humanitarnim akcijama srpskih klubova, potom koordinator Sektora za zdravstvo i član Izvršnog odbora Saveza Srba Slovenije. I od 2020. predsednik. Pričao mi je kako se trudio da u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Sloveniji, a posebno sa parohijom u Ljubljani radi na očuvanju i razvoju srpske kulture u Sloveniji.
Cilj Saveza je bio da spreči ubrzanu asimilaciju Srba, a da podrži normalnu integraciju ljudi srpskog porekla. Da razvija srpsku kulturu, posebno srpski jezik u Sloveniji. Sarađivao je sa Srbima sa Kosova i Metohije, sa našim narodom u Vojvodini i posebno sa kolegama iz Beograda. „Zajedno smo gradili i osnaživali mrežu srpske zajednice, okupili srpska društva u jedan savez, organizovali mnoga kulturna, umetnička, edukativna, sportska, privredna i druga dešavanja, događaje, radionice, škole, pomagali porodicama, okupljali naše ljude, promovisali ono najbolje od nas i naše istorije i kulture, isticali naše autohtono postojanje na tlu Slovenije vekovima unazad, delili iskustva o zemlji u kojoj živimo, ali i širom naše dijaspore, negujući multikulturalnost, a istovremeno čuvajući ono najvažnije – naš identitet, naše korene i tu snažnu nit koja nas sve spaja kroz generacije – ljubav prema matici”, rekao je svojevremeno Kokanović.
U međuvremenu je u Ljubljani živeo sa svojom porodicom i radio profesionalne poslove. Bio je aktivan u razgovorima oko novog srpskog ambasadora u Sloveniji, oko obrazovanje 1.500 naše dece u Sloveniji, o unapređenju veza sa maticom i srpskom dijasporom.
Po izboru za direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Kokanović je naglasio da njegova misija ostaje ista. A ona glasi „povezivanje, jačanje i osnaživanje srpske dijaspore i naše zajednice u regionu. U fokusu mog delovanja biće: zajedništvo, unapređenje komunikacije matice sa Srbima u dijaspori i regionu, veće učešće dijaspore u životu matice, podrška Srbima u zemljama u kojima žive, podrška srpskim organizacijama u inostranstvu, očuvanje identiteta, jezika, kulture i vere – svuda gde žive Srbi”.
Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina
