U Tršiću boravila prva grupa učenika Srpskih dopunskih škola iz inostranstva

Prva grupa učenika Srpskih dopunskih škola iz inostranstva pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije boravila je u Tršiću u Naučno-obrazovno kulturnom centru Vuk Karadžić u Tršiću. Time je započet projekat „Leto u zavičaju” u Tršiću, koje se održava četvrtu godinu za redom. Projekat je potpuno je besplatan za sve učenike dopunskih škola na srpskom jeziku u inostranstvu. Đake prate njihovi nastavnici, koji takođe dolaze za Tršić, a boravak se završava priredbom, koju učenici izvode za sve koji dođu poslednjeg dana njihovog boravka. .

Reklama

Kao što smo pisali projekat „Leto u zavičaju” se odvija u tri smene. Tokom prve smene bilo je prisutno devedeset učenika iz  Švajcarske, Nemačke, Francuske, Italije, Slovenije, Grčke, Rusije, Amerike i Norveške.

Program rada sa učenicima odvijao se kroz tematsko-integrativne radionice srpskog jezika i umetničke radionice, osmišljene u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Deo boravka učenika u Tršiću čine i zanatske radionice, putovanja i svakodnevne sportske aktivnosti. Realizatori radionica su stručnjaci iz oblasti pedagogije, jezika, folklora, muzike, drame i sporta. Teme projekta su: „Srpskim jezikom stvaramo, o zavičaju razgovaramo”, „Ceo svet ih zna, Srbija se njima ponosi”; „Uvek se seti”, „Igram, pevam, stvaram – o tradiciji razgovaram” i „Moja Srbija”, naglasili su organizatori.

Kao i prethodnih godina u okviru programa, učenici su posetili rodnu kuću Vuka Stefanovića Karadžića, manastir Tronošu i Banju Koviljaču, uživali u čarima Tršića i u druženju. Svakodnevno oni su imali razne radionice jezičke, dramske, muzičke, folklorne i sportske, na kojima su gradili nova znanja i koja su pokazali na završnoj svečanoj priredbi poslednjeg dana svog boravka. Takođe za kraj predstavljen je i Zbornik radova, koji je nastao tokom boravka u Vukovom rodnom selu. Pored mnogobrojnih radionica i razgovara sa decom organizatori su poručili mladima da bi voleli da oni i dalje pričaju srpskim jezikom, da pevaju srpske pesme, da igraju srpska kola kao i da se ponose svojim korenima, nasleđem i zavičajem.

Izvor: Rasejanje.info