Đura Jakšić, prvi boem, pesnik, slikar, revolucionar, patriota i džentlmen.
Staze
Dve preda mnom staze stoje:
Jedna s cvećem, druga s trnjem;
Gvozdene su noge moje:
Idem trnju da se vrnem.
Ja ustupam cveća staze
kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
a trnje je za čoveka!
Režim ga nije voleo, pesme su mu bile zabranjivane, slike uništavane, bio je osuđivan. Nije ni on voleo da se bilo kome uvlači, uvek se na mudar i satiričan način rugao vlastima. Na kraju je preminuo u 46. godini od tuberkuloze, mada prema nekim tvrdnjama pre toga je bio ozbiljno pretučen.
Po izveštaju štampe čak polovina stanovnika Beograda je došla da oda poslednju počast velikom umetniku.
Od grudi se mojih večan oganj stvori,
Da u njima duša pre roka izgori!
Po golemom svetu mlađan se potucam
Što Gromovnik nisam, da na sudbu pucam!
Na slici: Nadgrobna ploča u Beogradu
Izvor: FB Radioaktivni komarac
