Oznaka Društva za negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. sa glavnim sedištem u Beogradu je Statua Trećepozivcima sedmog puka.
Spomenik trećepozivcima predstavlja vojnika sa šajkačom i puškom o ramenu. Posvećen je vojnicima trećeg poziva koji su u Prvom svetskom ratu poginuli u borbama na Varovnici i Slivnici, te u odbrani Beograda.
Spomenik je postavljen u Karađorđevom parku i ima neobičnu i zanimljivu istoriju. Početkom decembra 1914. godine, posle borbe na Varovnicama, koja je zajedno sa bitkama na Kosmaju donela slom austrijske novembarske ofanzive i pomogla da se neprijatelj istera iz zemlje i Beograd oslobodi, treći poziv Sedmog puka zauzeo je položaj u Velikom Selu i na Velikom Vračaru gde se počeo utvrđivati. Tada se pod još svežim utiscima borbe i neoslabljenim sećanjima na drugove koji su u njoj pali, dobila misao da se izginulim drugovima sa Varovnica podigne spomenik.
„Na izradi se radilo nekoliko meseci, uvek pod neprijateljskom vatrom. Taman je spomenik trebalo da bude završen i postavljen, a došla je nova neprijateljska ofanziva 1915. Granate i šrapneli zasuli su sav prostor oko spomenika koji je rađen na otvorenom polju. Ttrećepozivci ne samo da nisu imali vremena da završe svoje delo, nego nisu imali ni toliko vremena koliko je potrebno da se spomenik zakopa i sakrije. Oni se, dakle, povukoše, a spomenik osta neprijatelju. Ipak, on ostade sačuvan. Neprijatelji ga u početku ostaviše zbog toga što im jedan od kamenorezaca, pokojni Anton Filip, saopštio da je spomenik namenjen borcima izginulim u bugarskom ratu. Docnije, međutim, neprijatelji se predomisliše. Spomenik ih je nekako i suviše podsećao na našeg neumrlog trećepozivca Kralja Petra Oslobodioca, da bi ga i dalje ostavili u Beogradu. Zbog toga, po naredbi austrijskog generalštaba, spomenik biva prenesen u Beč i postavljen u jednom bečkom parku. Tu ga je 1918. godine pronašla jedna srpska komisija, a Ministarstvo Vojno se zauzelo da ga prenese ponovo u Beograd. I danas taj spomenik, izrađen od tvrdog džepskog granita, ponosno stoji… ”, naglašeno u Društvu za negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918.
Skoro da ne postoji srpska porodica koja u Prvom srpskog ratu nije imala nekog svog pretka koji nije učestvovao. Mnogi su preživeli a mnogi su svoje života ostavili u mnogim zemljama Evrope i Afrike. Svako ko želi da bude član ovoga Društva koji se neumorno bavi očuvanjem i sećanje na sve učesnike Prvog svetskog rata koji su se časno borili na srpskoj strani je dobrodošao. Potrebno je da popuni uplatnicu i uplati 1000 dinara članarine za godinu dana. Dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla društva drustvo.1918@gmail.com
Izvor: Rasejanje.info
