U nedelju 7. septembra, povodom obeležavanja 111. godišnjice Gučevske bitke, kraj spomen-kosturnice na Gučevu održaće se i zvanična ceremonija, koju organizuje Centar za kulturu Vuk Karadžić.
Program će početi u 11.30 sati himnom Srbije u izvođenju pevačke etno-grupe Lozice. Nakon polaganja venaca ispred spomenika gučevskim junacima, obraćanja predstavnika gradske uprave i kustosa istoričara Stefana Vilića iz Muzeja Jadra, koji će govoriti o samom toku čuvene bitke, prisutnima će se obratiti i Milojko Stojnić, član Udruženja građana Gučevski marš. U zvaničnom delu programa nastupiće i guslar Milanko Gardovića.
Udruženje Gučevski marš će istog dana organizovati pešačenje iz dva pravca, Loznice i Banje Koviljače do spomenika na Gučevu. Grad Loznica i loznički Centar za kulturu obezbediće i besplatan autobuski prevoz od Loznice do Gučeva za sve zainteresovane, a polazak autobusa je u 10 časova sa parkinga kod železničke stanice u Lozici. Povratak je planiran posle završetka programa.
Izvor: Rasejanje.info
Foto: Vikipedija
Spomen kosturnica u Gučevu u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci srpskih i austrougarskih ratnika, izginulih na ovom prostoru 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata tokom Bitke na Drini (deo Gučevska bitka). Spomen-kosturnica kao znamenito mesto predstavlja nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.
Spomen piramidu sa kosturnicom na platou na istaknutoj koti Gučeva počela je da gradi austrougarska vojska svojim izginulim ratnicima, za vreme okupacije tokom Prvog svetskog rata, ali je nije dovršila. Udruženje rezervnih oficira i ratnika sakupilo je i sahranilo u zajedničku kosturnicu 3200 posmrtnih ostataka srpskih ratnika rasutih po Gučevu i okolini, kao i posmrtne ostatke 53. zagrebačke regimente prenete iz parka u Bukovičkoj banji. Projekat prepravke piramide i izgradnje kosturnice u njenom podnožju uradio je arhitekta V. Todić 1927. godine. Spomenik je izgrađen 1929. a osvećenje je bilo 1930. godine.
Izgled spomen-kosturnice
Spomenik u obliku piramide visine 16,85 m. izveden je od blokova veštačkog kamena. Osnova piramide je u obliku kvadrata, sa ispustima na sve četiri strane tako da se u osnovi spomenika obrazuje krst. Na njenom vrhu je dvoglavi orao raširenih krila isklesan od belog mermera. Na zapadnoj strani piramide postavljen je veliki lovorov venac urađen od belog mermera sa krstom u sedini. Ispod lovorovog venca nalazi se sarkofag na kome je u reljefu predstavljena borba srpske i austrougarske vojske sa urezanim tekstom: „gučevskim herojima poginulim u borbi 1914. godine”. Sarkofag nosi arhitravna greda na kojoj je upisan natpis sa Njegoševim rečima: „blago onom ko dovjeka živi imao se rašta i roditi”. Arhitravnu gredu drže dve nage figure ratnika – stražara sa mačem u ruci, a na ostalim stranama postamenta izveden je krst u mermeru u kvadratnom okviru iznad koga je grb sa dvoglavim orlom. Na istočnoj strani iznad grba izveden je lovorov venac sa krstom u sredini, dok se na arhitravnoj gredi nalazi urezan tekst: „gučevskim herojima . udruženje rezervnih oficira i ratnika 1929. godine”. Ispod piramide ukopana u zemlju nalazi se grobnica pokrivena betonskom pločom. Levo i desno su veće betonske klupe sa stopama u obliku lavova. Oko pravougaonog prostora spomen—obeležja je ograda sa betonskim stubovima spojenim gvozdenim šipkama.
Izvor: Vikipedija
