Kada živite u tuđini, u dalekoj Americi, kao što živim ja, a srce vam ostane u voljenoj Otadžbini Srbiji nostalgija me tada često muči i samo za sebe čitam pesmu Alekse Šantića…
Moja Otadžbina
Ne plačem samo s’ bolom svoga srca
rad zemlje ove uboge i gole,
mene sve rane moga roda bole
i moja duša s’ njim pati i grca…
Ovde u bolu srca istrzana
ja nosim kletve svih patnji i muka,
i krv što kapa sa dušmanskih ruku
to je krv moja iz mojih rana…
u meni cvile duše miliona……
I svuda gde je srbska duša koja
tamo je meni otadžbina moja
moj dom i moje rođeno ognjište…….
Šantićeve pesme ispunjene su osećanjem patriotskog bola i afirmišu se i danas kroz iskrenost ispunjene moralnom odgovornošću koju oseća svaki častan čovek koji voli i životom brani svoju Otadžbinu. To je pradedovska gruda, zemlja predaka naših natopljena krvlju, tugom, socijalnom bedom, to je mesto stradalnih ljudi, ali Srbija nikada nije saginjala glavu pred osvajačem.
Danas Srbija živi u okrutnoj diktaturi, to je teror jednog čoveka koji sebe naziva – vladalac – a opstaje na vlasti zahvaljujući lažima i spletkama televizijskih kanala i pendrecima policije brani svoje opstajanje i otvara vrata korupciji, bedi, jadu, strahu… Narod Srbije je mučenički narod, doduše pojedinci bliski vlasti kradu i bogate se i pune svoje kase milionima i milijardama evra. Kosovo je poklonjeno, država rasprodata, Srbija polako tone u kolonijalno ropstvo…
To su crni dani za sve one koji dignu glas protiv vladajućeg režima, čak i za najmanju pobunu protiv zla potrebna je hrabrost. Šta je sa dijasporom? Naravno da naša duša ne može biti mirna dok nam narod i mladost Srbije mlate i gaze po ulicama.
Setite se onog bolnog stiha iz pesme – Nasleđe-
Ja osećam danas da u meni teče
krv predaka mojih, junačkih i grubih
i razumem dobro, u to mutno veče,
zašto bojne igre u detinjstvu ljubih
I prezirem tugu, zaboravljam bolju,
jer u meni teče krv predaka mojih,
mučenika, starih i junaka koji
umirahu ćutke na strašnome kolju.
Želela bih da svi dok čitate ovu Rakićevu rodoljubivu poeziju osetite uzvišenu odgovornost za svoju Otadžbinu, onako kako to uvek radi naš as, najveći Novak Đoković, ne samo najveći u sportu, nego je to jedan uman, mlad čovek koji govori nekoliko svetskih jezika, sam je zaradio svoj novac i uvek podržava pravdu i veru u Boga i ima iskrenu, postojanu ljubav prema Srbiji. Nole je veliki dobročinitelj, koji voli sve ljude, ali najviše poštuje i voli tradiciju srpskog naroda, svog naroda… To je čovek domaćin sa divnom porodicom….
Eto nam svetlog primera koga bi trebalo svi da sledimo i da se ogrnemo sa neprobojnim oklopom hrabrosti, a srce ispunite nadom i ubeđenjem da do promena mora doći. Ja radosno izuzvikujem SLOBODA, SLOBODA i vidim da se DANAS već rađa u našoj napaćenoj Srbiji.
Molim sve ljude da se suoče sa istinom, sa svojom stvarnošću jer život ponekad može biti pokriven paučinom, lažima ružičaste boje pa nas lako obmanu i zavedu na stranputicu.
Pravda uvek pobeđuje, samo se moramo svako na svoj način boriti za istinu. Ja imam 77 godina i za pravdu i slobodu borim se perom – pišem i molim se za mladost i blokadere. Ne zaboravite, Bog je uvek na strani pravde i ljubavi. Zato budite na strani mladih, naših studenata i srednjoškolaca, mladi uče od nas, ne smemo ih razočarati. Neka naš put bude obožen jer svi smo mi Božija deca.
Ne verujte lažnim autoritetima, kad oni ubrzo padnu videćete njihova lica bez maske, bez vlasti i moći. Tada ćete tražiti oproštaj od Boga jer ste u neznanju i svojoj uobrazilji podržavali krvnike, lažove, lopove i izdajnike. Zato podržimo našu mladost, oni imaju pravednu viziju za bolje sutra koje Bog daje svakom čoveku.
Mladost Srbije ne živi u predrasudama, oni se bore za slobodu i ne nose maske na svom licu. Svako može da im vidi lice, to je lice istine, lepo, pravedno, dobro, pošteno. Zato se ohrabri čoveče i iz tuđine viči da te čuje ceo svet živela slobodna Srbija. Raduj se jer čitava Srbija odjekuje po svim našim gradovima i selima … Srbija je već slobodna, Srbija je slobodna.
A tebi Đokoviću, dragi naš Nole iz daleke Amerike poručujem pumpaj, jer si ti naš ambasador porobljene Srbije.
Svetlana Alter, srpsko-američka književnica iz Čikaga
Foto: Vikipedija
