Milan Mladenović, kompozitor, gitarista i pevač grupe Ekaterina velika
Rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice, i majke Danice (iz Makarske). U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko godina, o čemu je rekao:
„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo… Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd”.
Godine 1970. porodica Mladenović preselila se u Beograd. Milan je pohađao Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj je krajem sedamdesetih godina, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem i drugom iz kraja Milanom Stefanovićem – Mikicom, osnovao svoj prvi bend — Limunovo drvo. Svirali su na gitarijadama u Žarkovu i Železniku, u Bloku 45 (tzv. „Rok blok”), u Domu omladine, a održali su i tri samostalna koncerta u SKC-u i sali Studio M u Novom Sadu. Poznatije numere Limunovog drveta bile su: „Da li se sećate?”, „Sedmi krug”, „Oko moje glave”, „Limunovo drvo”, „Ne veruj”, „Prevaren” i „Crni hleb“. U to vreme Milanovo društvo postalo je aktivno uključeno u novi pravac muzike poznat kao novi talas.
Godine 1980. zajedno sa Mihailovićem, Dušanom Kojićem- Kojom i Ivanom Vdovićem – Vdom, Mladenović je osnovao svoj prvi značajniji sastav — Šarlo Akrobata. Prvi nastup su imali aprila 1980. godine u SKC-u, kao predgrupa Pankrtima. Nekoliko pesama grupe (Niko kao ja, Ona se budi, Oko moje glave, Mali čovek) ubrzo je objavljeno na kultnoj kompilaciji „Paket aranžman”, a 1981. godine izašao je prvi i jedini album benda – „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, koji se smatra jednim od važnijih albuma jugoslovenskog novog talasa. Šarlo Akrobata se nakon toga raspao usled nesuglasica između Milana i Dušana.
Krajem 1981. godine, Milan Mladenović sa Dragomirom Mihailovićem, drugarom iz bivšeg benda Limunovo drvo, formira novi bend Katarina II. Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar Šarla akrobate Ivan Vdović. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album „Katarina II” na kojem se nalaze čuvene numere „Aut”, „Jesen”, „Radostan dan”, „Treba da se čisti”, „Ja znam” i druge. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, tekstove za pesme „Vrt” i „Platforme” potpisao je Gagi, a muzika je zajednička.
U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da više nije član grupe. Mihailović kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime – Ekatarina Velika. U EKV dolazi novi bubnjar Ivan Fece Firči (iz Lune), umesto Vda. Godine 1985. izlazi istoimeni album „Ekatarina Velika” koji dobija povoljne kritike te skreće pažnju na bend. Album iz 1986., „S vetrom uz lice”, lansira ih na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaju sve do 1994. godine izdajući seriju uspešnih albuma.
1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavljuje u filmu Gorana Markovića „Tajvanska canasta”, a sledeće godine i u filmu Milana Živkovića „Crna Marija” gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru „Bus Station”.
Početkom jugoslovenskih ratova, 1992. godine, sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formira projekat „Rimtutituki”, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl „Slušaj ‘vamo!”, s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. EKV, Partibrejkers i Električni orgazam septembra 1993. godine sviraju u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom Vještice u okviru akcije „Ko to tamo pjeva”.
Ratno stanje se neposredno odrazilo i na stvaralaštvo Ekatarine Velike, naročito na poslednjim albumima Dum dum i Neko nas posmatra.
U vreme opsade Dubrovnika, Milan je pozvao publiku da minutom ćutanja odaju počast bombardovanom Dubrovniku i njegovom stanovništvu. Međutim, neki iz gomile su glasno negodovali, a čuli su se čak i pozivici „uhapsite ga”. Kada je trebalo da gostuju Rimtutitukijem u Banjaluci tokom rata, Milan je iz protesta otkazao nastup zato što je ekplozivom srušena najstarija i najpoznatija banjalučka džamija Ferhadija iz 1579. godine.
„Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao.
U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Mladenović biva prebačen u bolnicu. Pre nego što se ploča Angel’s Breath pojavila Milan Mladenović je umro od raka pankreasa 5. novembra 1994. u Beogradu.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Izvor: FB Rojalistički klub
