Tesla Đuka je svoga sina Nikolu gledala očima majke – Maja Koludžija Zoroe

Maja Kolundžija Zoroe je monodramom „Iskra” oživela a mnoge i upoznala sa jednom posebnom ženom, suprugom sveštenika Milutina, koja je izrodila petoro dece, od toga jednog svetskog naučnika i genija, kome se svet i dan danas divi. Ona je ovom predstavom dočarala lik i delo Đuke Tesle, žene, majke čuvenog Nikole Tesle, koja ga je i pored svih njegovih uspeha posmatrala upravo kao majka. Kako su mnogi ocenili, koji su predstavu videli, Iskra je priča o „majci svih majki” koja je obnovila mnogima neku vrstu životne nade, i vratila ih danas već zaboravljenim vrednostima požrtvovanosti, ljubavi i dobrote.

„Đuka Tesla je u ono vreme u krševitoj i sirotinjskoj Lici imala petoro dece, onda nam je jasno šta je iskra. Iskra je iskra rađanja i iskra života, iskra životnih stanja i emocija, lepih i ružnih, iskra prosvetljenja, iskra donošenja važnih odluka i poslednja iskra pre smrti”, naglasila je Maja Kolundžija Zoroe.

Dodala je da je odavno želela da odigra monodramu o ženi iz njenog kraja, nešto poput „Petrijin venac”, ali na način krša severne Dalmacije koji je njoj blizak.

Foto: arhiva M. Kolundžija Zoroe

Ko je Iskra, šta je Iskra?
– Iskra, je priča o životu i delu Nikole Tesle, iz specifične vizure njegove majke Đuke. Bazirana je na istorijskim činjenicama, pismima, svedočenjima, dokumentima… ali ima dodatni pečat pošto je protkana emocijama i ličnim doživljajem jedne majke, istakla je glumica Maja Kolundžija Zoroe za medijski portal Rasejanje.info.

Monodrama, koja je do sada imala 75 izvođenja za nešto više od godinu dana.
-Prvi put je prikazana u rodnom selu Nikole Tesle u Smiljanju, u pokušaju da približi publici sreću, tugu, strepnju i ponos majke, koja iako svesna Nikoline veličine, ne može da ga vidi nikako drugačije nego kao svoga sina. Želja je bila i ostala, da gledaoci, kroz predstavu, saznaju činjenice o Teslinom poreklu, ali i dožive ambijent i emociju porodice, vremena, rodnog kraja jednog od najvećih umova u ljudskoj istoriji. Tekst je kompletno realizovan na ijekavici, a veliki broj lokalnih izraza i ličkih običaja tog vremena su utkani u priču.

Šta je bilo karasterično na radu u ovoj predstavi?
– Rad na ovoj predstavi približio mi je stvarnu veličinu Tesline majke Đuke, prvenstveno u njenoj jednostavnosti i ljubavi. Mi danas jako komplikujemo stvari, a trebali bi da se sa nekom ljudskom toplinom vratimo vrednim i jednostavnim činjenicama. Da pojmimo kako sa tim prostim i bitnim stvarima može da se živi. Na taj način, po toj ljubavi, jednostavnosti i snazi, Đuka je oličenje – ako mogu tako da kažem – Tesline majke, srpske majke, ali i svake majke u ljudskom univerzumu. Shvatila sam u toj predstavi šta znači borba protiv iskušenja i šta znači žrtva za drugog, za porodicu, za decu, za muža. Danas ljudi neće da se žrtvuju, smatraju da je to užas „jer život je samo jedan”, ali žrtva jeste ispunjenje života, jer se ona daje za nečiji život. Nemojte zaboraviti da je njen sin Dane, stariji brat Nikolin, za kojeg se smatralo da je čak talentovaniji od Nikole, umro kada je imao 14 godina i ona je to morala da izdrži i da ne posustane, uz još četvoro dece, pojasnila je svojevremeno glumica za medijski portal p-portla.net.

Naša sagovornica je i sama ih tih krajeva i u avgustu 1995. je sa roditeljima bila primorana da napusti Knin.
– Za ovu monodrama je, bilo je potrebno, istražiti sva sela, granične trouglove, mesta gde su rođeni i gde su se sreli Teslini otac i majka. Otišla sam u Tomin Gaj odakle je Teslina majka, koji je udaljen 40 kilometara od sela Kolundžije odakle ja potičem. Slušala sam priče starih ljudi o porodici Tesla, o Božijoj promisli i snagama da ta porodica uopšte opstane. Autorki teksta Ružici Vasić rekla sam samo dve stvari sa kojima se ona složila: predstava mora da se zove „Iskra”, jer ja sam tu ženu zaista tako sanjala i drugo, predstava koja nije zamišljena kao dokumentarna drama, mora da se temelji na nekoj istini: kada je Đuka postala gospođa Tesla, kada je rodila Nikolu, šta se pričalo te noći po rođenju, koliko je godina imao Tesla kada je otišao u svet… Imena, godine, susreti i događaji morali su da budu tačni. Reditelj Dejan Cicmilović, koji je inače i glumac, maestralno je sredio taj tekst, a i mene je usmerio kako da igram monodramu, u kojoj osim mene nema nikog drugog na sceni.

Šta Vas je motivisalo da počnete da se bavite likom i delom Đuke Tesle?
– Odgovor je kompleksan. Ideja se rodila spontano, tokom pandemije, volim da kažem kako sam sanjala lik koji je kasnije pretočen u monodramu. Pored teme koja je sama po sebi dovoljno zanimljiva, imam i slično poreklo, poznajem mnogo ljudi koji su se bavili istraživanjem Teslinog života i rada, a više puta sam posetila i njegovo rodno selo.

Kako ste došli na ideju da pripremite monodramu?
– Priprema monodrame je trajala gotovo dve godine, nismo želeli da propustimo ili pogrešno interpretiramo ni jedan detalj, pošto se radi o istorijskoj ličnosti i mnoge stvari iz Teslinog života su dokumentovane.

Gde ste sve do sada izveli predstavu?
-Premijera predstave bila je ispred crkve u Smiljanu, gde je službovao Nikolin otac Milutin, a sam početak je na crkvenom groblju gde je sahranjen Nikolin stariji brat Dane.
Monodramu smo, do sada, odigrali 75 puta (Srbija, Republika Srpska, Republika Hrvatska, Velika Britanija, Slovenija, Norveška, Nemačka), u različitim ambijentima, od pozorišnih prostora, preko parohijskih domova, domova kulture, ali i improvizovanih prostora, pa čak i na otvorenom, u sredinama gde naš narod živi u Republici Hrvatskoj. Za izvođenje predstave dovoljni su zaista minimalni tehnički uslovi.

Koje je Vaše mišljenje o Nikoli Tesla?
– Tesla je fascinantna, izuzetno slojevita ličnost, genije, ponosan na svoje korene, njegov  životni put bio je pun izazova, a okolina često nije shvatala njegovu genijalnost. U predstavi pričamo o različitim aspektima njegove ličnosti, prikazujemo ga u celosti kao čoveka sa svim njegovim vrlinama, ali i manama.

Pošto se često susrećete sa srpskim rasejanjem, koja bi bila Vaša poruka tim ljudima?
– Poruka za rasejanje je da moramo negovati uspomenu na jednog od najvećih umova čovečanstva i biti ponosni što je on deo upravo srpskog naroda. Sama svest o tome treba neprestano da se širi kako u našem narodu tako i među onima u čijoj zemlji naši ljudi žive.

Svedoci smo da je pokušano da se ospori Teslino poreklo i nacionalna pripadnost iako je to apsolutno nemoguće pošto i po ocu i po majci potiče iz porodica koje su generacijama davale pravoslavne sveštenike. Naš je zadatak, čak i dužnost da o tome neprestano pričamo, iako su istorijske činjenice neosporne javnost ih često ignoriše što ne smemo da dozvolimo.

Biografija:

Maja Kolundžija Zoroe je rođena u Kninu 1977. Završila je Akademiju umetnosti u Prištini, smer gluma, diplomirala u klasi prof. Milana Plećaša. Govori ruski jezik kao i sve jezike bivših jugoslovenskih republika. Radila je u mnogih pozorištima u Srbiji i Republici Srpskoj i snimala mnoge filmove i TV serije. Dobitnica je nagrada žirija publike za najbolju glumicu Narodnog pozorište RS u Banja Luci za sezonu 2003.-2004.; XXI susreti pozorišta BiH (Brčko 2004.). Nagrada žirija publike za najbolju žensku ulogu – lik gospa Mice predstavi Vlast, gde na istom festivalu dobila i nagradu stručnoj žirija za najbolju žensku ulogu i predstavi Vlast. Takođe je nosilac Tmačin prstena za najbolju žensku ulogu ostvarenu 2004. u BiH teatrima – lik Gospa Mice u predstavi Vlast, Sarajevo 2005. godine.

Danas radi kao samostalna dramska umetnika. Dugo godina je bila glumica Narodnog pozorišta u Banja Luci. Povremeno igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu kao i drugim pozorištima širom Srbije.

Izvor: Rasejanje.info