Polovinom septembra u Beogradu je Željku Kneževiću iz Bazela u Švajcarskoj dodeljena nagrada Danijel Piksijades za izuzetan doprinos razvoju kulture i književnosti u dijaspori. Danijel Piksijades je naš književnik, slovačkog porekla, a jugoslovenski pisac, koji se odselio u Kanadu.
Po njemu Centar za kulturu Vračar (Beograd) dodeljuje nagrade zaslužnim pojedincima u rasejanju. Nagradu mu je uručila dr Danica Stolić.
Željko Knežević je u poslednjih 36 godina boravio i radio u Bazelu. Kao jedan od saradnika i osnivača različitih projekata iz oblasti kulture i umetnosti nije ostao neprimećen među kolegama i saplemenicima. Više od 40 pozorišnih predstava (Atelje 212, JDP, Narodno pozorište, ali i manje poznate igračke grupe) odigrane su u produkciji ovog magistra tehničkih nauka u Bazelu, Lucernu, Lozani, Cirihu i Ženevi. Knežević je diplomirani inženjer Beogradskog Univerziteta, magisterijum BU, poslediplomske studije je završio na čuvenom ETH u Cirihu. Osim scenskih projekata isti čovek je organizovao i izložbe slika naših akademskih slikara iz Srbije (uključujući i profesore likovne akademije) u Švajcarskoj, kao i izložbe švajcarskih autora u Srbiji.
Kao pisac Knežević je član vise književnih udruženja u Švajcarskoj i Srbiji. (UKS, Udruženje pisaca Kosova i Metohije, naših udruženja u Švajcarskoj i dva švajcarska udruženja). Autor je devet knjiga poezije, jedne knjige aforizama i jedne knjige priča. Objavljivan je na srpskom, nemačkom, engleskom i drugim jezicima. Prevodio je švajcarske pesnikinje Doris Host i Suzanu Bruger (na srpski).
Jedan je od producenata koncerta džez orkestra RT Srbije (sa Nadom Pavlović i Džozefom Sulcem), sarađivao je sa grupom Legende, Mikijem Jevremovićem… i mnogim drugima
U vreme NATO bombardovanja Srbije organizovao je humanitarne akcije i druge sadržaje od značaja za dijasporu (medijske radionice, nastupi na švajcarskoj TV, razni tekstovi u švajcarskim novinama, izložbe, kao i projekat Plakat). Poslednjih 10 godina organizuje školu šaha za decu i odrasle u više gradova i država, u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Prednost grada Bazela je što je na granici i sa Francuskom i sa Nemačkom.
Povodom dodeljivanja ove značajne nagrade Knežević je izjavio: „kao pobornik timskog rada, i ovo priznanje shvatam kao priznanje svim onim ljudima koji su me podržavali i pomagali u projektima. Jasno je da kao pojedinac ne bi bilo moguće ni pokrenuti neki od ozbiljnijih projekata, a pogotovo što smo radili isključivo se oslanjajući na svoje snage. Od matice nismo ni očekivali, ali ni tražili pomoć. Iako je postojala mogućnost da kroz projekte dođemo do osnovnih sredstava za realizaciju nekih od naših ideja, nismo išli tim putem nego smo se oslanjali na vlastite snage. Na taj način mogli smo da radimo nezavisno i po svojoj savesti. Mnogi od mojih bliskih prijatelja još i sad me zovu Željko Tenenum, prema udruženju koji smo davne 1991. osnovali (a koje više na žalost nije aktivno)”.
U više navrata je naglasio da ništa od svega ovoga ne bi postigao da nije bilo timova i saradnika. „Jedan čovek ne može mnogo da uradi”, dodao je on za kraj našeg ragzvora.
Izvor: Rasejanje.info
