Posle dugih pregovora sa italijanskim vlastima i upravama grobalja na području južne Italije, zaslugom doktorke Alesije Leđo (Alessia Leggio) iz Barija i Nikole Lukića iz Australije, uz predusretljivost Uprave srpske pravoslavne crkvene opštine Trst, spašeni su od zaborava i uništenja posmrtni ostaci 93 Srba – zatočenika Drugog svetskog rata iz Ebolija, Batipalje i Barija. Velikim zalaganjem darovite profesorke antropološke forenzike dr Alesije, tokom proteklih godina detaljno su ispitivani posmrtni ostaci nesrećnih Srba koji su svoje živote okončali u Eboliju, ne uspevši – kao ostalih 12.000 Srba – da se isele u slobodni svet posle porobljavanja otadžbine od strane komunista 1944. godine, istaknuto u saopštenju vladike Andreja.
Italijansko pogrebno preduzeće iz Trsta je u petak, 10. oktobra 2025. godine, prenelo 93 metalne kutije u Trst, gde su ih na srpskom pravoslavnom groblju dočekali episkop švajcarski Andrej sa sveštenstvom, Upravom Crkvene opštine Svetog Spiridona i vernicima. Posle odsluženog parastosa, sve metalne kutije na kojima su ispisana sva imena i prezimena ovih bezmerno stradalnih pokojnika, uredno su položene u novu kriptu u sklopu srpskog groblja.
Foto: FB vladika Andrej
„Za ovu priliku pristigli su, takođe, sveštenici parosi iz Vićence, Rima i Udina, koji su sa Episkopom odslužili parastos: protojereji Dalibor Đukić i Roman Fišer, jerej Dušan Đukanović i nadležni paroh tršćanski protojerej-stavrofor Raško Radović. Parastosu je prisustvovala i blagočestiva dr Alesija Leđo koja je bila duboko ganuta ovim činom primanja tragično upokojenih Srba iz Ebolija, da je tokom cele ceremonija plakala”, dodato je u saopštenju vladike Andreja.
U svojoj besedi na parastosu, episkop Andrej je podsetio sve prisutne na strašnu tragediju koju je pretrpeo srpski narod po okončanju Drugog svetskog rata. „Mnogi srpski rodoljubi, nakon dvogodišnje agonije, najvećim delom su emigrirali u Ameriku, Kanadu, Australiju i Zapadnu Evropu, među njima i njegov otac, Prota Dobrivoje Ćilerdžić, koji je emigrirao u Severnu Nemačku. Paroh iz Udina, o. Dušan Đukanović, je u svojoj besedi izneo važnost Dnevnika anglikanskog biskupa za Gibraltar, dr Bakstona, koji je 21.11.1945. posetio logor Eboli, po uputstvima svog prijatelja Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, koji se tada nalazio u Londonu”, podvučeno je saopštenju.
Foto: FB vladika Andrej
U to vreme, logor Eboli se nalazio u engleskoj okupacionoj zoni, a stanje u njemu je bilo krajnje surovo: nedostajalo je hrane, medicinskih sredstava i nege, dok su neizvesnost, patnja i opasnosti po život konstantno lebdeli nad glavama svih. „Sve ove nedaće našeg naroda nisu ostale nepoznate – takođe arhipastirskom brigom Svetog Vladike Nikolaja – ni Međunarodnoj zajednici hrišćanske omladine (YMCA) u Njujorku, koja je u januaru 1946. odlučila da uputi pomoć vernom narodu i sveštenstvu u Italiji i Nemačkoj. U izveštaju Svetom arhijerejskom Sinodu u Beogradu, svešteničko Bratstvo iz logora Eboli izveštavalo je o naporima da se uspostavi koliko-toliko izdržljiv život u logoru. U izveštaju se umoljava Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve da blagoslovi dotadašnji rad i da odobrenje i uputstva za budući rad. Nedugo potom, logor biva premešten u Nemačku. Međutim, mnogi nisu uspeli da napuste Italiju, i tamo su usnuli u Gospodu, okončavši svoj zemni i patnički put. Molimo se Bogu da će prihvaćeni pokojni Srbi iz Ebolija, svoj mir naći u Trstu, na srpskom pravoslavnom groblju, kraj kapele Svetog Velikomučenika Georgija, čekajući vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka”, dodato je u saopštenju vladike Andreja.
Izvor: Rasejanje.info
