Leon Štukelj je bio jugoslovenski gimnastičar slovenačkog porekla, osvajač prve zlatne olimpijske medalje za Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca (SHS).
Nastupio je na sedam velikih takmičenja i ukupno osvojio 20 medalja: 8 zlatnih, 6 srebrnih i 6 bronzanih. Samo na olimpijskim igrama osvojio je 6 medalja: dve zlatne na Olimpijskim igrama u Parizu 1924, zlato i dve bronze na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928 i srebro na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. i tako postao najuspešniji je reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama.
Detaljnije obrazloženje Štukeljove dugogodišnje posleratne marginalizacije daje jedino Makso Snuderl u svom ratnom dnevniku gde iznosi informacije koja kaže da je Štukelj za vreme rata bio „u Novom Mestu među plavima”. Aktivni učesnici rata u to vreme u Sloveniji bili su, podeljeni na „crvene“ (komuniste i partizane), „bele” (domobrane) i „plave” (četnike). Pa tako iz Snuderlovih sećanja proizilazi da je, uz dr Aleksandra Bajta, koji je nedavno to i sam priznao u svojoj knjizi, član Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića bio i Leon Štukelj.
„Slovenske novice” navode i sledeće: „Velikog gimnastičara i najuspešnijeg sportistu svih vremena socijalistička vlast je precrtala pošto je javno govorio da mu je srcu najbliže odlikovanje Svetog Save koje mu je na prsa prikačio kralj Aleksandar Karađorđević, zatim zbog toga što nije hteo u partizane, što.. ”
Štukelj je neposredno po završetku Drugog svetskog rata bio mesec dana u zatvoru čekajući suđenje. I u jednom ranijem feljtonu o njemu napisano je da je bio zatvoren i da je sudski proces, sa prekidima, trajao čak dve godine. Bilo kako bilo Leon Štukelj ostaje zapamćen kao velikan jugoslovenskog sporta.
Kada su ga i u starosti pitali, u tada već nezavisnoj Sloveniji koja mu je najdraža medalja, on bi kao iz topa svaki put odgovarao da je to bila „medalja Svetog Save” tj. Kraljevski orden Svetog Save, kog je dobio lično od kralja Aleksandra I Karađorđevića.
Leon Štukelj je bio naš najčuveniji sportista između dva rata, kao i najstariji osvajač olimpijskih medalja koji je u svojoj 98. godini svečano otvorio Olimpijske igre u Atlanti, Džordžija (SAD).
Zahvaljujući učešću u panslovenskom Sokolskom pokretu, ovaj talentovani sportista pokazao je svoj gimnastički talenat koji ga je odveo do dve zlatne medalje (Pariz 1924), jednu zlatnu i dve bronzane (Amsterdam 1928) i jednu srebrnu (Berlin 1936).
Leon Štukelj do danas ostaje naš najuspešniji reprezentativac na Olimpijskim igrama, a njegova zbirka medalja bi svakako bila i brojnija da je Kraljevina Jugoslavija učestvovala na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. godine.
Između svakodnevnih treninga, Leon Štukelj 1927. godine završava i studije prava na Univerzitetu Kralj Aleksandar u Ljubljani. Ubrzo je postao i sudija sreskog suda najpre u Novom mestu, a potom i u Lenartu i Mariboru, gde je ostao da živi do kraja svog života.
Ono što je neprijatno po današnju državu Sloveniju i razlog zbog kog je Leon Štukelj bio potpuno skrajnut u Titovoj Jugoslaviji je bila činjenica da je Leon Štukelj bio Dražin četnik.
Nakon učešća u Aprilskom ratu 1941. godine, Štukelj je zarobljen, pa pušten od strane Nemaca, pridružuje se jugoslovenskim oficirima Slovencima koji se stavljaju pod komandu generala Dragoljuba Mihailovića i izbegličke vlade.
Tako je Leon Štukelj čitav Drugi svetski rat proveo u četnicima, zajedno sa četničkim vojvodom, komandantom slovenačkih četnika i jednim od najbližih saradnika generala Mihailovića pukovnikom Karlom Novakom i pukovnikom Vladimirom Vauhnikom.
Pošto je ceo rat proveo u četnicima, Titovi partizani odmah po zauzimanju Maribora 1945. godine, hapse Leona Štukelja i šalju na višegodišnju robiju. Kao osvedočeni četnik, Leon Štukelj je bio u Titovom zatvorima sve do 1951. godine. Po izlasku iz zatvora, nije mu bilo dozvoljeno da se vrati na svoj posao kao sudija, a dugo godina bilo mu je bilo zabranjeno i bavljenje advokaturom.
Nakon što mu je dozvoljeno bavljenje advokaturom, Leon Štukelj postaje vrlo ugledan advokat u Mariboru, nastavlja da trenira i umire u Mariboru 1999. godine samo četiri dana pred svoj 101. rođendan. Do smrti svakodnevno je vežbao kod svoje kuće, a umro je od posledica srčanog udara.
I mi pitamo danas, gde je ulica našeg najuspešnijeg olimpijca svih vremena Leona Štukelja u Beogradu? Da li vlast i dalje diskriminiše naše velikane samo zato što su bili za kralja i otadžbinu u vojsci pod komandom Draže Mihailovića i da zbog toga ignorišu velikana poput Leona Štukelja? Ne smemo da zaboravimo ovog osvedočenog prijatelja srpskog naroda i četnika, koji je zbog takvih svojih uverenja robijao po nacističkim i Titovim kazamatima!
Izvor: FB Rojalistički klub
