U Bazelu su nedavno održane dve izuzetne radionice poznate etnomuzikološkinje i umetnice Bojane Nikolić, koja je svojim dolaskom unela dah Balkana, pesme i ritma u srca svih prisutnih — od najmlađih do najiskusnijih ljubitelja tradicionalne muzike.
Bojana Nikolić je afirmisana etnomuzikološkinja, pevačica tradicionalne muzike i pedagog sa dugogodišnjim iskustvom u radu s decom i odraslima. Poznata je po svojim radionicama na kojima demonstrira specifične tehnike starog balkanskog dvoglasa — jedinstvenog načina pevanja koji se na poseban način čuva i neguje širom regiona.
Foto: N. Mućić
Ove radionice u Bazelu rezultat su obnovljene saradnje dve stare prijateljice: Bojane Nikolić i Andrijane Adamović, predsednice Umetničkog centra SOKO iz Bazela. Njih dve su nekada zajedno pevale u muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu i u grupi Balkanika, a sada su, nakon mnogo godina, ponovo spojile glasove i energiju — ovog puta u Bazelu. Bojana se sa velikim zadovoljstvom odazvala Andrijaninom pozivu da održi radionice u okviru programa Umetničkog centra SOKO.
Nasleđe za najmlađe i Razvigor
Prvi deo dana bio je namenjen deci uzrasta od 3 do 7 godina, koja su zajedno sa roditeljima prisustvovala programu u trajanju od 45 minuta. Bojana je mališanima predstavila svoja dva programa: Nasleđe za najmlađe i Razvigor, koji na kreativan način povezuju muziku, pokret, igru i govorne vežbe, a inače se praktikuju u preko pedeset vrtića u Srbiji.
Deca su igrala, pričala, pevala i učila da pravilno izgovaraju težak glas R, i sve to kroz igru i pesmu. Posebno oduševljenje izazvalo je zajedničko kolo uz zvuke gajdi. Bilo je teško proceniti da li su više uživali mališani ili njihovi roditelji.
Foto: N. Mućić
Nevena Poljak, profesorka solfeđa i mama petogodišnje devojčice, nije krila svoje oduševljenje: „Kao diplomirani muzički pedagog upoznata sam sa mnogim programima koji podstiču rani muzički razvoj kod dece. Međutim, za ovaj koncept, koji je kreirala i razvila Bojana Nikolić, mogu reći da je potpuno jedinstven i autentičan. Bojana je u samo 45 minuta uspela da spoji i da nam predstavi dva svoja programa. Prvi, Nasleđe za najmlađe, deci približava našu tradiciju i kulturu kroz mešovite ritmove Balkana, igre i priče. U autorskoj radionici za razvoj govora, kroz muziku i pokret vešto prožima logopedske vežbe i aktivira govorni aparat kod dece. Ovo je potpuno jedinstven doživljaj za decu, posebnu onu koja žive na drugom govornom području i maternji jezik uče samo u okviru porodice i smatram da bi ovakvi programi trebalo da budu sastavni deo odrastanja i obrazovanja sve dece u inostranstvu kako bi se održao srpski jezik i srpska kulturna baština sačuvala od zaborava”. Tata, Dušan Mrđenović, pridružuje se pozitivnim utiscima: „Radionica je bila izuzetno lepo organizovana i podsticajna za decu. Vežbe za razvoj govora bile su zanimljive i interaktivne, dok su aktivnosti posvećene folkloru i tradiciji probudile veliku radoznalost i motivisanost kod mališana. Deca su sa oduševljenjem učestvovala u svim delovima programa, učeći kroz igru i zajedničko stvaranje”.
Slične aktivnosti mališani iz Bazela i okoline mogu da nastave i u okviru programa Umetničkog centra SOKO, gde Andrijana Adamović na nedeljnom nivou ima sa decom ove i mnoge druge slične aktivnosti.
Dvoglasi za odrasle — putovanje Balkanom kroz pesmu
Nakon kraće pauze usledila je radionica za odrasle, na kojoj se okupilo više od trideset učesnika različitih uzrasta, porekla i pevačkog iskustva. Pod Bojaninim stručnim vođstvom, prisutni su imali priliku da nauče tehnike tradicionalnog dvoglasnog pevanja i da kroz pesmu „proputuju” Balkanom — od Bugarske i Severne Makedonije, preko Kosova i Crne Gore, pa sve do Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Foto: B. Mućić
Posebno iznenađenje predstavljalo je veliko interesovanje švajcarskih učesnica, koje su iz raznih delova zemlje došle na ovu jedinstvenu radionicu. Neki su putovali i više sati – među njima i polaznici iz nemačkog Karlsruea. Ali niko nije žalio pređene kilometre.
Božica Nedeljković iz Sent Galena nije kriva svoje oduševljenje radionicom. „Kao nekog sa višegodišnjim iskustvom negovanja srpske folklorne tradicije, poslednjih godina sa većim fokusom na duhovno i narodno pevanje, obradovala me je informacija o održavanju muzičke radionice Umetničkog centra SOKO iz Bazela, na kojoj sam tog nedeljnog popodneva, uprkos velikoj udaljenosti, jer dolazim iz Sent Galena, uzela učešće. Uvek volim da čujem i naučim nešto novo od stručnjaka iz oblasti pevanja. Radilo se o upoznavanju sa groktalicama, posebnom muzičkom formom izvođenja pesama pretežno iz Bosne i Hercegovine. Bojana Nikolić je jedna izuzetno darovita, energična i posebno mila osoba, velikog entuzijazma i nepresušne energije! Mene je osvojila na prvu pesmu Neću momka od svakoje rođe. Iznenadilo me je učešće žena različitog uzrasta, ali i nacionalnosti. Zbog toga je predavanje bilo na engleskom jeziku – za mene neobično, ali za potrebe sadašnjeg vremena, neophodno. Bojana nam je tajne ovog posebnog umeća bezrezervno objašnjavala i pokazivala, a mi smo sa manje ili više uspeha ponavljale, što je bilo vrlo zabavno i duhovito. Tehnika nije laka, tako da je bitan i Božiji dar, a rekla bih i da su je iznedrile emocije nastale iz uslova života.
Izuzetno lepo iskustvo prilikom kojeg sam otkrila i lepotu pevanja Esme Redžepove, ali i Mirjane Barjaktarević. Hvala Andrijani Adamović i celom timu UC SOKO”.
Nevena Mućić, članica UC SOKO, prisustvovala je obema radionicama, prvo sa četvorogodišnjim sinom, a potom i sama na radionici za odrasle. „Mislim da nas je radionica Bojane Nikolić sve oduševila — kako našu decu, tako i nas roditelje. Program je bio odličan spoj igre, muzike i učenja. Videlo se koliko su deca uživala dok su razvijala govor kroz govorne vežbice koje i mi, roditelji, možemo dalje primenjivati. Bojana ima neverovatan dar da ih uključi i inspiriše”. Ona je dodala da je „radionica za odrasle bila je pravo osveženje. Učili smo balkanske tehnike pevanja, ritmove, tradicionalne pesme i ornamente. Održavala se na engleskom jeziku, jer je odziv stranih učesnika bio veliki, što je bilo divno doživeti, jer nisam mogla da zamislim koliko švajcarska publika ima interesovanja za našu tradiciju i pesmu. Bojana je sjajna — strpljiva, inspirativna i puna energije, uspela je da svakog uključi i podstakne da se izrazi. Uživanje je bilo neizostavno, a ja sam muziku Balkana doživela na potpuno nov način”.
Foto: N. Mućić
Jedan od najlepših trenutaka dogodio se kada je mama Švajcarkinja, čija je beba od pet meseci plakala kod bake, odlučila da je povede sa sobom na radionicu. Beba je, na opšte iznenađenje, dva i po sata mirno ležala, povremeno dremala i očigledno uživala u muzici — postavši pravi „lajt motiv” dana i simbol snage muzike.
Radionice Bojane Nikolić u Bazelu pokazale su da tradicija ne poznaje granice, ni geografske ni generacijske. Uz pesmu, osmeh i zajedništvo, svi prisutni poneli su iz ove radionice bogatije srce i jaču vezu sa balkanskim nasleđem.
Organizatori i učesnici već se raduju novom susretu i nastavku ovog muzičkog putovanja kroz vreme i prostor.
Izvor: Rasejanje.info
