I ove jeseni, nad humkama 743 srpskih vojnika, Vojnom groblju u predgrađu Pariza, mestu Tije, na Dan pobede (ili kako se u Srbiji slavi – Dan primirja) služen je parastos i održana komemoracija palim srpskim borcima, koji preko jednog veka počivaju u Francuskoj. Preko 20 godina, dva puta godišnje se organizovano izlazi na ovo mesto i to na praznike Dan pobede i Vidovdan.
Parastos je ove godine služio episkop pariski i zapadnoevropski Justin, koji je održao i besedu. Pre programa učenika Srpske dopunske škole iz Pariza i Pariskog regiona predstavnici folklornih udruženja iz francuske prestonice sa okolinom Biseri, Izvor, Mladost i Oro zajedno su izveli srpsku i francusku himnu (a kasnije u višeglasju otpevali su i čuvenu pesmu „Tamo daleko”). Po himnama, usledili su govori predstavnika Ambasade Republike Srbije u Francuskoj, gostiju – političara iz Srbije (Đorđa Milićevića ministra bez portfelja i Vladimira Kokanovića, v.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu) i organizatora.
Lep i neradni dan izveo je predstavnike mnogih srpskih udruženja na Srpsko vojničko groblje. Zasigurno su na njihov dolazak uticale reči episkopa Justina izgovorene na Vidovdan ove godine, kada je izjavio da „svako ko nije došao na odavanje počasti palim srpskim vojnicima na Vidovdan da ne računa na moju pomoć, da ga neću ni saslušati jer ne radi u interesu narodu i da će mu otvoreno reči da je lažov” – jer je vladika lično pozvao da se toga dana u zajedništvu i ljubavi obeleži veliki praznik Vidovdan. Rečeno i zasigurno u duhu hrišćanstva i oprošteno, jer mnogi koji tada nisu bili, sada su se pojavili. Ipak ni ova brojka posetilaca ne može da se poredi sa onima od ranije, pre korone, od kada je na mnogim poljima srpskim zajednicama svuda u svetu krenulo nizbrdo.
Foto: A. Pantelić
Odavanje pošte i minut ćutanja za sve što su uradili za svoj narod i buduće generacije, zasigurno sahranjeni Solunci na tom (i svim ostalim grobljima) iskreno i zaslužuju. Za razliku od prethodnih godina gde je bio veći broj francuskih političara i senatora, predstavnika savezničkih ambasada, francuskih nosača zastava i to onih koji su stalno na raznoraznim ceremonijama ispod Trijumfalne kapije i samih Francuza, ovoga puta je došao francuski senator Akli Melluli, kao i Bojana Kondić Panić ispred Republike Srpske. Poslednji put javno, na ovom groblju viđena je i ambasadorka Srbije Ana Hrustanović pre dve godine, pa je njen dolazak kod mnogih propraćen sa velikom pažnjom.
Praksa započeta preko Saveza Srba Francuske pre tri godine da na Danu pobede a i Vidovdanu sa predstavnicima Srba na ovom mestu bude i prva osoba Pariza – gradonačelnica An Idalgo je u zaživela u vidu slanja venca, pošto zbog mnogobrojnih obaveza (posebno državnih) nije u mogućnosti da se pojavi.
Foto: društvo Mladost Pariz i arhiva Rasejanja
Među mnogim položenim vencima, delegacija Srbije, ambasade Srbije, Saveza Srba Francuske i Folklornog saveza Francuske, srpskih udruženja iz Pariza sa okolinom, venac su po prvi put položili i učenici Srpske dopunske škole. Veliki broj venaca je lep gest predstavnika Srba i njihovim potomaka. Ono na čemu treba raditi je da se razvije svest (koja je uništena u periodu komunizma u Srbiji kod mnogih generacija posebno kada su Solunci u pitanju) da Srbi, sa svih strana kolektivno posećuju ne samo ovo groblje, već mnoga koja postoje u zemljama Evrope i Afrike.
Do sada nije bila praksa je da je neko sa strane finansirao parastos i komemoraciju. Srbi u Savezu Srba Francuske (koji je pokrenuo obeležavanja ova dva datuma) su sitne troškove sami snosili. Ovoga puta Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima za ovaj parastos i obeležavanje Dana primirja na vojnom groblju u Tijeu dodeljivala novac i to udruženju Svi Srbi iz Pariza za projekat Komemoracija Dani primirja na srpskog vojničkom groblju Tije pored Pariza. 350 000 dinara.
Za montažu šatora, postavljanje ozvučenja… posluženje (hranu koju su do sada donirali mnogi ugostitelji iz Pariza i okoline kao i prisutno lično). Da se u Srbiji više gleda na stanje u bolnicima ili školama u manje razvijenim mestima u Srbiji (pa čak i u dobro razvijenim gde ni deca ni pacijenti deca nemaju ni sapun ni toaletni papir) zasigurno bi se drugačije postupilo, jer predstavnici sprkog rasejanja u mnogim evropskim zemljama putem raznih projekata mogu da dobiju novčana sredstva.
Izvor: Rasejanje.info
