Dani Svetosavlja, u okviru kojeg je čuveni Svetosavski bal na Seni, Dani Srbije i srpske kulture u Parizu, Festival dečjeg stvaralaštva, Karavan kulture, Dani srpskog istorijskog filma, Sabor književnika, izdavača i turističkih motiva, Dani etno džez-muzike Balkana… i još mnogo priredbi, pozorišnih predstava, koncerata… samo u francuskoj prestonici delo su jednog čoveka – profesora Petra Gojkovića. Nakon Pariza svoje programe je proširio po mnogim delovima Francuske kao i u mnoge druge zemlje Evrope. Jednom rečju ispisao je i dalje ispisuje istoriju srpske kulture na francuskom tlu.
Da nije njega francuska javnost bi ostala uskraćena za mnoga divna muzička i kulturna upoznavanja sa zemljom, čiji je narod u Prvom svetskom ratu oduševio mnoge – posebno Francuze. Veliki zagovornik francusko – srpskog prijateljstva, veliki obožavalac kulture, muzike, umetnosti, ali i svoje Srbije, glavni koordinator svih programa i neumorni realizator samo je u Francuskoj uložio 26 godina nesebičnog rada. Upravo zbog činjenice da je poznat srpskoj zajednici u rasejanju ne samo kao vrhunski muzički umetnik u Francuskoj, već i kao pokretač i organizator više stotina kulturnih manifestacija dobitnih mnogih nagrada i priznanja. Uporan, uvek sa jasnim ciljem, sa glavnom idejom da pomogne mladima dovodio je učesnike iz Srbije i Republike Srpske da se predstave po najviše u Parizu ali i u ostalim evropskim gradovima. Nesebično je pomogao i u stasavanju srpskih mladih umetnika iz Francuske i svojim savetima zasigurno pomogao da se probiju u svet muzike. Jedan od njih je i čuveni violinista, Nemanja Radulović.
Foto: M. Gojković /arhiva P. Gojković / Rasejanje.info
Rođen je u Beogradu, gradu u kome je stekao obrazovanje. Završio je i osnovnu i srednju muzičku školu Slavenski. Bio je na studijama u Beogradu i Novom Sadu, diplomirao na odseku za klarinet i solo pevanje. Master akademske studije-studije drugog stepena završio je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu – studijski program menadžment i stekao je zvanje master menadžera.
Profesorskim radom sa velikim uspehom počeo je da bavi od 1975. godine. Širom zemlje je otvorio 16 odeljenja. Nije odmah prihvatio da to bude Beograd, hteo je da negde bude prvi. I tako je krenuo Lazarevac, Lajkovac, Obrenovac, Valjevo, Čačak… Mnoge, koje je podučavao danas su uspešni ljudi, na svim meridijanima, žive u SAD, Kanadi, Švajcarskoj, Austriji… Muzici je posvećen od 70.-ih godina prošlog veka i danas obeležava uspeh, kakav tada nije mogao ni da zamisli. I kada je teško i ne ide po planu, uz osmeh i ono čuveno „idemo dalje dragi Svetosavci”, mnoga vrata se otvore i po neki stranac se upozna sa delom naše kulture.
Na takmičenjima širom Evrope (Španija, Nemačka, Belgija, Švajcarska) kao solista klarinetista i pevač, dobitnik je mnogih priznanja i nagrada. Sa svojim đacima i studentima, dobio je dve posebne pohvale za izuzetan rad u prosveti. Devedesetih godina piše plan i program za prvu estradnu i džez srednju školu na teritoriji Jugoslavije. Na svetskom takmičenju u Sevilji osvaja drugu nagradu nakon koje je dobio pravo da održi predavanja o Balkanskoj muzici i samim tim nostrifikaciju diplome u Španiji.
Ovaj vrsni umetnik, svoje iskustvo gradio je kao instrumentalista i pevač u simfonijskom i džez orkestru Radio Televizije Beograd. Bio je vokalno instrumentalni solista na klarinetu u mnogim muzičkim grupama u čijem osnivanju je učestvovao do kraja devedesetih godina (Arsantika, Glas neba, Kvartet Petra Gojkovića, grupe Narakord, Veseli Beograđani, Kako ko i Svilen konac). Otvorio je duvačke odseke širom Srbije i bivše Jugoslavije. Dobitnik je posebnog priznanja za izuzetan profesorski rad od ministarstva prosvete Srbije.
Posle više godina pedagoškog rada u Srbiji, koji je pratila i profesionalna muzička karijera, od 2000. godine živi i radi u Parizu. Jedan je od osnivača školskog centra Jelena Anžujska u francuskoj prestonici, u kojoj je radio kao profesor klarineta i solo pevanja. Predavao je balkanski etno-džez, muziku svih naroda sa Balkana (Srbija, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska) i držao seminare na temu etno-balkanskog zvuka (konzervatorij Hektor Berlioz) i u mnogim regionima širom Francuske. U Parizu je bio clan grupe „Lou Lou Djine” i sa njima snimio dva albuma. Imao je veliki broj koncerata po čitavom svetu – dd Francuske, preko cele Evrope do Australije , Nove Kaleeonije i Amerike.
Dobitnik je specijalnog priznanja Zlatna značka od nekadašnjeg Ministarstva dijaspore i prosvete za izuzetan doprinos u očuvanju kulture Srbije u svetu. Dobitnik je specijalnog priznanja za pomoć Hilandaru i posebno za organizaciju humanitarne pomoći i donatorske večere u Parizu. Dodeljeno mu je specijalno priznanja Saveza Srba Francuske za organizaciju u to vreme 762 manifestacije u poslednjih dvadeset godina rada. U međuvremenu taj broj se približava brojci 1000.
Srpsko rasejanje u Francuskoj i dalje ima osobu koja može dosta da uradi za obrazovanje, srpsku kulturu, očuvanje tradicije, jezika. Oseća da mu je taj postao ostavljen u amanet, od našeg Svetoga Save. Upravo manifestacije oko Svetoga Save, ujedinitelja su ga navele da poveže mnoge lepe običaje manifestacijom koja se zove Dani Svetosavlja.
Foto: Rasejanje.info
„Sve je počelo idejom da to bude Svetosavski bal, kako su ga Srbi pravili svuda u svetu, a uzor je, naravno, bio bal u Beču, u kojem je tradicija i začeta polovinom 19. veka. To je sada već brend, jer smo malo to proširili – da ne bude samo bal, već Dani Svetosavlja – da ih posvetimo značaju Svetog Save za Srbe, susretu matice i dijaspore, sa proslavom u Crkvi Svetog Save i zatim na balu koji obično bude na brodu na Seni”, dodao je Gojković
Veliku podršku pruža supruga Lidija, koja je uvek bila desna ruka za sve događaje, ne samo pomoć oko realizacije, već i idejni tvorac nekih događaja.
Naredna manifestacija kojoj se mnogi raduju je proslava 21. Svetosavskog bala na Seni, (30. januara 2026.) od koga je prof. Petar Gojković napravio brend i gde iz celog sveta dolaze da uživaju u ovom divnom gradu i da ga posmatraju sa vode i uživaju i divnoj muzici svoga naroda i divnim igrama. 21. Svetosavski bal će biti poseban jer će više učesnika obeležiti 50 godina rada – sam prof. Petar Gojković, čuvena Bilja Krstić i društvo Biseri iz Dransija kraj Pariza, koji će svojim nastupom takođe ulepšati ovaj bal.
Izvor: Rasejanje.info
