Prva pisana zabeleška o vampirima u svetu je nastala u Srbiji, a prvi ikada zabeleženi vampir je bio izvesni Petar Blagojević iz sela Kisiljeva kod Velikog Gradišta.
Petar Blagojević (ili Peter Plogojowitz kako ga navode Austrijanci na nemačkom jeziku), srpski seljak iz Kisiljeva („Kisilova”), umro je 1725. godine.
U to vreme, tj. u periodu 1718–1739, austrijska vojska pod komandom najvećeg vojskovođe svog vremena Eugena Savojskog i uz ogromnu pomoć Srba koji su pohrlili u austrijsku vojsku, u Bečkom ratu, uspela je da otera Turke sve do Kruševca. Tada je formirana austrijska administrativna jedinica pod imenom Kraljevina Srbija, koja je trajala sve do 1739. godine.
Austrija je na zauzetoj teritoriji, koju je nazvala Kraljevina Srbija, formirala svoju civilnu vlast na čelu sa feldmaršalom Karlom Aleksandrom, vojvodom od Virtemberga. I upravo u to vreme, imamo izveštaj austrijskog službenika Frombalda o slučaju povampirenja Petra Blagojevića, objavljen u bečkom časopisu Wienerisches Diarium (Bečki dnevnik).
Naime, nakon smrti seljaka Petra Blagojevića u Kisiljevu i okolini mnogi meštani su počeli da naglo umiru posle kraće bolesti. Nastala je sumnja da se Petar Blagojević povampirio jer su mnogi tvrdili, da im se pokojni Blagojević u noći ukazivao i davio ih. Blagojevićeva supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja, izjavivši austrijskim vlastima da joj je u snu došao pokojni muž tražeći joj svoje opanke.
Uz nerado dopuštenje austrijskih službenika, Petru Blagojeviću je otvoren grob, telo mu je bilo čitavo, a na usnama je imao svežu krv. Meštani Kisiljeva i okoline su tada uzeli glogov kolac i probili ga kroz njegovo mrtvo srce spalivši telo na kraju. Odgovorni službenik austrijske uprave je uz nelagodu i nećkanje dozvolio da se to izvrši, upravo zbog straha meštana da će celo selo i okolina biti uništeni od vampira. Oni su od Austrijanaca zahtevali da učine sve kao što se to u turska vremena činilo, odnosno u vreme dok je selo bilo pod osmanlijskom vlašću.
Ovaj izveštaj je kasnije prevođen na engleski i francuski jezik i sa njime (i dve godine kasnije zabeleženim slučajem povampirenja srpskog hajduka Pavla Arnauta iz sela Medveđe kod Trstenika) počinje vampirska manija u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
Od tada srpski vampiri ulaze u evropsku literaturu i popularnu kulturu, a reč vampir kao srbizam, počev od 18. veka ulazi u sve svetske jezike sa istim značenjem. Danas je ta reč ubedljivo najrasprostranjeniji srbizam u svetu.
Izvor: FB Rojalistički klub / Rasejanje.info
