Dečji kulturni centar Beograd poslednjih godina intenzivno gradi kulturne mostove sa srpskim zajednicama širom Evrope – kroz umetnost, obrazovanje i neposredne susrete dece iz Srbije i rasejanja. Medijski portal Rasejanje.info redovno prenosi aktivnosti Dečijeg kulturnog centra Beograd i ujedno pomaže da se što više dece srpskog rasejanja uključe u bogat program koji nudi DKCB i za decu koja dolaze u srpsku prestonicu bilo kod svojih rođaka, baka i deka bilo u kratku posetu. Mnogim programom a posebno konkursima su često obuhvaćena i deca rasejanja, koja često bivaju i nagrađena, što samo pokazuje koji potencijal i kvalitet imaju srpska deca gde god da se nađu.
O aktivnostima sa srpskim rasejanjem razgovarali smo sa direktorom Dečijeg kulturnog centra Beograda prof. mr Draganom Marićem
Kako biste ocenili ovu godinu i aktivnosti DKCB?
–Decembar je mesec u kojem se obično osvrćemo na događaje koji su nam obeležili tekuću godinu, sa željom da unapredimo programe koje stvaramo za decu i sa decom. Povezivanje dece i mladih u matici i rasejanju jedna je od ključnih misija Dečjeg kulturnog centra Beograd. Verujemo da su umetnost, kultura i jezik najprirodniji načini da deca, bez obzira na to gde žive, osete pripadnost i zajedništvo. Naš zadatak je da stvorimo prostor u kojem deca mogu da rastu, stvaraju i uče, ali i da znaju ko su i odakle dolaze. Kada znamo da postoji srpska zajednica u rasejanju koja nastoji da očuva jezik, kulturu i identitet najmlađih generacija, onda mi, kao referentna institucije kulture za decu u matici, imamo posebnu odgovornost.
Tokom ove godine, predstavnici DKCB bili su i u Norveškoj, Rumuniji i Mađarskoj. Te posete doživljavamo kao susrete istomišljenika i ljudi koji dele zajedničku misiju.
Foto: DKCB
Posebno u ovoj godini ste ostvarili više saradnji sa predstavnicima srpskih institucija u rasejanju?
– Potpisani su i memorandumi o saradnji i sa drugim institucijama u dijaspori, koji daju osnov za dugoročnu i sadržajnu saradnju. Tako na primer, sa Srpskim kulturnim centrom Oslo potpisali smo memorandum koji obuhvata kulturu, obrazovanje i umetničko stvaralaštvo dece i mladih. Planiramo zajedničke projekte, izložbe, koncerte, radionice i razmenu iskustava, koncert i pozorišnu predstavu za Dan državnosti 15. februara, kao i učešće u manifestaciji „Svesrpski dečji sabor” u maju.
U planu je čvrsta saradnja sa našom decom u Rumuniji?
-U Temišvaru smo, u prostorijama Saveza Srba u Rumuniji, uručili poklone i pozdrave svih zaposlenih DKCB. Posle izvođenja predstave „Vuk i Dositej”, koju je odigrao predsednik našeg Upravnog odbora Predrag Vuković Peđolino, podelili smo knjige i CD iz produkcije DKCB, koji su primljeni sa velikim zadovoljstvom. Taj susret otvorio je razgovore o uspostavljanju čvršćih i trajnijih veza sa našom decom u Rumuniji.
Lepa saradnja bila je i Srpskim kulturnim centrom i Srpskom školom Nikola Tesla u Segedinu?
– U Segedinu smo posetili Srpski kulturni centar i Srpsku školu Nikola Tesla. Tom prilikom donirali smo dečje knjige za školsku biblioteku i za potrebe Centra, te smo na taj način dali konkretnu podršku očuvanju srpskog jezika, kulture i identiteta.
Sa Srpskim kulturnim centrom u Segedinu smo dogovorili programe kao što su Svetosavska akademija, Svesrpski dečji sabor, kao i razmenu likovnih, muzičkih i dramskih radionica. Posebno nas raduje dogovor da deca iz Segedina učestvuju na „Svesrpskom dečjem saboru” u Beogradu.
Ugostili ste i predstavnike Srpskog centra iz Beča?
– Da, nedavno smo u Dečjem kulturnom centru Beograd ugostili predstavnike Srpskog centra u Beču. Govorili smo o planovima za 2026. godinu, razvoju programa za decu i mlade, gostovanju dece iz Dečjeg kulturnog centra Beograd, kao i o mogućnostima postavljanja pozorišnih i drugih umetničkih programa u Beču. Zahvaljujući otvorenosti i inicijativi Srpskog centra u Beču, prepoznali smo značajnu šansu da zajedno unapređujemo kulturnu i jezičku povezanost naše dece u dijaspori.
Foto: DKCB
Aktivnost je bilo mnogo u ovoj godini. Hor DKCB je gostovao i u Hrvatskoj?
– Da, nedavno je u Hrvatskoj, u Vukovaru, gostovao naš hor sa koncertom „Horski mozaik”, a zajedničko nastupanje sa horom „Javorčići” donelo je posebnu toplinu i snažnu poruku zajedništva. Pored koncerata, deca su upoznala kulturno i istorijsko nasleđe tog kraja, što je iskustvo koje se dugo pamti.
Šta biste želeli da u posebno ostvari u Novoj godini sa decom srpskog rasejanja?
– Naša novogodišnja želja, koja se odnosi na decu i roditelje u rasejanju, jeste da Dečji kulturni centar Beograd i dalje bude most koji će kroz umetnost i kulturno-obrazovne programe povezati vršnjake predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta iz Srbije i rasejanja. Nastavićemo da razvijamo kulturne veze sa dijasporom i da stvaramo prostor u kojem deca i mladi mogu da rastu, stvaraju i uče kroz raznovrsne umetničke medije, čuvajući srpski jezik, kulturu i identitet. Verujemo da su ta deca naša zajednička budućnost – i matice i rasejanja.
Medijski portal Rasejanje.info će i dalje prenositi i pisati o programima DKCB i rado prenositi priče o svim aktivnosti gde se deca uče, stvaraju, razmenjuju iskustva i uživaju služeći se jezikom svojih roditelja i predaka.
Izvor: Rasejanje.info
Biografija mr Dragana Marića
Prof. mr Dragan Cale Marić, direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd rođen je u Beogradu. Diplomirani je filmski i TV snimatelj. Završio je Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Master studije odbranio na Filološkom fakultetu a sada pohađa doktorske umetničke studije Kreativne industrije, Akademija umetnosti, Univerzitet Alfa u Beogradu.
Od 2014. godine je na poziciji direktora DKCB i vanredni je profesor na Katedri za filmsku i TV kameru Akademije umetnosti. Bio je producent i autor više kratkih dokumentarnih filmova; član Saveta Akademije umetnosti Beograd; direktor fotografije i produkcije na RTV BK Telekom; direktor produkcije na RTV Politika; rukovodilac kreativnog tima sektora slike, producent tima za vizuelni identitet na nacionalnoj TV Holandije.
Foto: DKCB
Samo za Radio televiziju Beograd (današnji RTS) radio je kao TV snimatelj u svim redakcijama i programima: od dokumentarnog i igranog, zabavnog i sportskog preko postavki studijskih emisija i multidisciplinarnih direktnih i odloženih prenosa, sve do dnevnoinformativnog programa. Kao direktor fotografije, reditelj i snimatelj uradio je preko 600 televizijskih ostvarenja različitih TV žanrova. Snimio je preko 150 dokumentarnih filmova, izbor: Devet strana sveta, Pančevačke bele noći, Pozdrav iz Beograda, Srećna Nova, Katarza pre i posle, Glisando – Marina Arsenijević, Mala srpska čitanka, Sava Šumanović, Udešavanje glasa, Buntovna Kantanga, Dosije Hag, Vaskršnje vaskrsavanje, Ulica dobre volje, Arizani, Dvoboj…Objavio više autorskih tekstova u stručnim u domaćin i inostranim stručnim časopisima.
U funkciji rukovodioca DKCB je spojio svoja znanja i veštine iz oblasti vizuelno-umetničkih delatnosti i pedagoškog rada kao univerzitetski profesor, što je uslovilo podizanje programskog i produkcijskog standarda stvaralaštva dece i stvaralaštva za decu. Osnivač je i idejni tvorac manifestacije „Svesrpski dečji sabor“, festivala dece i mladih iz srpske dijaspore; inicijator je Monografija „Deca su ukras sveta – 65 godina stvaranja dece i za decu Doma pionira”, izdavač DKCB; producent je CD izdanja „Mjuzikli“ u izvođenju Hora DKCB; inicijator obnove i izvršni producent „Dečjeg beogradskog proleća”; kreator je i izvršni producent programa za decu u okviru „Beogradske zime”; izvršni producent je mjuzikla za decu „Tesla i bitka na Magnetnom polju”; osnivač je nacionalnog festivala dečjeg video klipa „KIDIKEM”; osnivač i koproducent festivala dečjih amaterskih pozorišta „Glumijada”…
