Beogradske dame predvodi par excellence prva dama Beograda, srpska i jugoslovenska kneginja Olga Karađorđević, princeza od Grčke i Danske i unuka ruskog cara Aleksandra II Romanova.
Na slici iz 1937. godine je kneginju u društvu članica Kola srpskih sestara na proslavi praznika Materice, tradicionalno organizovane za srpsku siročad, u decembru 1940. godine, na dvoru u Beogradu. U svom naručju, kneginja Olga nosi svoju četvorogodišnju ćerku, princezu Jelisavetu Karađorđević. Vratimo dostojanstvo, ugled i duh zadužbinarstva srpskih i beogradskih dama.
Siročići su išli u dvor da vezuju kraljicu – Marija je bila veoma aktivna u proslavi Materica
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena. Proslavlja se tačno dve nedelje pre Božića. Toga dana deca vezuju majke, koje ih daruju u skladu sa svojim mogućnostima. U nešto bližoj istoriji, najlepše ga je na našim prostorima proslavljala kraljica Marija Karađorđević.
Nekada su organizovane i prigodne priredbe, a deca su čak primana i u Kraljevski dvor, kod svoje najuzvišenije majke Kraljice Marije koja ih je darivala poklonima koje je svojeručno pripremala. Izabrana deca iz Doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u Dvor da „vezuju kraljicu” i prime poklone.
Njeno Veličanstvo Kraljica Marija Karađorđević bila je veoma aktivna u proslavi ovog praznika. Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su bile žustre članice dobrotvornih društava, najviše Kola srpskih sestara, kojima je glavni praznik bio Materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci.
Nema tog ko je nije voleo zbog ovoga!
Ovog jutra, deca bi trebalo da porane i majkama vežu noge kaišem, gajtanom ili običnim kanapom. Kako bi se oslobodile, majke bi deci trebalo da „plate” tako što će im dati poklon koji su ranije pripremile. Onda deca, ali i ostali ukućani čestitaju praznik.
Tih dana, sva beogradska deca su sanjala o tome da jednog dana budu baš ona izabrana da za Materice idu u dvor i „vezuju kraljicu”.
Na dvor su išla kako deca iz viđenijih prestoničkih kuća, tako i ona iz sirotišta i iz siromašnijih porodica. Sve je njih kraljica redom darivala.
Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su počele da se utrkuju u tome koja će svečanije obeležiti Materice i podeliti više poklona deci. Prestoničke gospođe postajale su masovno žustre članice dobrotvornih društava, a najviše Kola srpskih sestara kojima su glavni praznik bile Materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci.
Kraljičin gest preneo se i na muške pripadnike elite, pa je uskoro u Beogradu zaživeo još jedan običaj – na Očeve, kada su izabrana deca „vezivala” gradonačelnika.
Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke.
Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu.
Majka se „brani”, „zapomaže”, „moli” da je odvežu jer je „u velikom poslu”, ali deca ne pristaju dok ne dobiju „otkup”. Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke.
Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake…
Sprema se svečani, zbog Božićnog posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu. Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad.
To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
Izvor: FB Rojalistički klub
