Studentska prijateljstva Mileve Marić Ajnštajn

Iskrena i prava prijateljstva su uzajamna, nesebična i nikada ne prestaju – takva su bila i prijateljstva Mileve Marić koje je stekla tokom studija u Švajcarskoj.

Mileva je rođena na Svetog Nikolu pre 150 godina, a u oktobru 1896. upisala je Politehniku – studije matematike i fizike. Stanovala je u uglednom pansionu  Engelebreht (Englebrecht) u kojem sreće Helenu Kaufler, Milanu Bota i Ružicu Dražić.

Ružica Dražić je bila Milevina drugarica još iz šabačke gimnazije, a dobila je stipendiju od srpske vlade za studije biologije. Nažalost, Ružica je rano preminula od tuberkuloze, o čemu svedoči Milevino pismo poslato Heleni u jesen 1901.

Helena Kaufler je studirala istoriju na Univerzitetu u Cirihu. Poticala je iz etnički mešovitog braka, otac joj je bio Jevrejin, uspešni advokat, a majka pisac i vodila je poreklo iz austrijske aristokratske porodice. Dok je Helena sa teškom mukom, posle nekoliko godina uzaludnih molbi, dobila od svog oca odobrenje da ode na studije, Milevin otac Miloš Marić (bez predrasuda) podržava visoku motivaciju, sposobnost i upornost svoje ćerke tokom čitavog njenog školovanja.

Milana Bota je studirala psihologiju, poticala je iz porodice istaknutih srpskih intelektualaca iz Kruševca, a njen otac je bio poslanik u Skupštini Srbije.

Ove mlade devojke su se sprijateljile i zbližile, a u posetu su im često dolazili Albert Ajnštajn, Milevin kolega sa studija i budući muž, kao i Milivoje Savić, inženjer hemije, verenik, a docnije i Helenin suprug. Društvo iz pansiona je vodilo intenzivan kulturni život. Išli su na koncerte i pozorišne predstave. Često su odlazili i na izlete, uživajući u prirodi u okolini Ciriha.

Biografi Mileve Marić smatraju da je Helena bila njena najodanija i najbolja prijateljica, za ceo život. Helena se udala za Srbina – Milivoja Savića, 15. novembra 1900. u crkvi Svetog Save u Beču. Milivoje je bio inženjer, poreklom iz Užica. On je studirao u Austriji, a kada je diplomirao, dobio je stipendiju za studije u Švajcarskoj. Bio je krupan i lep momak, pet godina mlađi od Helene.

I dok je Milivoje Savić bio omiljen gost pansiona, za Alberta se to nije moglo reći. Milana i Ružica su imale česte pritužbe na Albertovo ponašanje, na njegov sarkazam i potrebu da se ruga svima i da ponižava ljude.

Milana Bota je o tome pisala svojim roditeljima, a ta pisma su sačuvana do danas.

Od svih Milevinih drugarica, Albert je najviše prihvatio Helenu, možda i zbog činjenice što su pripadali sličnom (jevrejskom) kulturnom krugu, dok su s’ druge strane Mileva i Milivoje bili Srbi koji su se dobro razumevali i međusobno uvažavali.

Mileva Marić je rado delila savete po pitanju ishrane. Znala je da Milivoje preterano uživa u dobroj hrani i da ima višak kilograma. Zato mu uz pismo šalje recept za švajcarsku kašu. „Jelo se pravi od sirovih namirnica, vrlo je podesno za ljude koji ne jedu meso, a sastavljeno tako da sadrži sve hranljive materije zdravog ručka”.

Milevine prijateljice sa studija nakon udaje žive u Beogradu, pa ih supružnici Ajnštajn posećuju tokom njihovog prvog odmora u Srbiji, u leto 1905. Na odmor su došli zajedno sa sinom Hansom. Prvo su doputovali u Beograd, gde su se našli sa Helenom i Milivojem, kao i sa Milanom i njenim mužem dr Svetislavom Stefanovićem i njihovom decom.

Dr Stefanović je bio predsednik i osnivač Jugoslovenskog lekarskog društva, prevodio je Šekspira na srpski, bio je pesnik, esejist i dramski pisac, pa je Milevi uvek bio zanimljivo društvo. Tokom leta 1905. Ajnštajnovi u prestonici ostaju sâmo jedan dan, a potom putuju sa porodicom Savić do izletničkog seoceta Kijeva u blizini Rakovice. U to doba tamo je bilo veštačko jezero, namenjeno turizmu. Tu ostaju sedam dana.

Tokom 1929. Mileva Marić Ajnštajn skoro mesec dana boravi kod svoje bolesne majke.

U Beogradu, tada posećuje i svoju dobru drugaricu iz studentskih dana – Milanu.

Nakon njene posete Srbiji, Milana Bota daje intervju listu Vreme (23. maja 1929.) gde izjavljuje, „Mica bi bila najmerodavnija da dâ informacije o genezi njegove teorije (relativiteta), jer je i sâma učestvovala u njenom stvaranju. Mica mi je o tome govorila, ali sa bolom. Možda ne želi da uništava ugled svog bivšeg muža…” U intervjuu se tvrdi da je Mileva „svog muža i inspirisala za otkrića koja su njegovu naučnu slavu prenela širom sveta”.

Milana umire 1931. u Beogradu, dok dr Stefanovića ubijaju komunisti novembra 1944. Doktor Stefanović je uhapšen 22. oktobra 1944, samo dva dana po oslobođenju Beograda, a streljan mesec dana kasnije. Rehabilitovan je (u dugom sudskom procesu 2006./2007.), zajedno sa još 694 osobe, žrtve političkog progona, među kojima su bili Žanka Stokić, Slobodan Jovanović, Dragoslav Mihailović, Borislav Pekić…

Mileva Marić je veoma teško podnela njegovu smrt, odnosno ubistvo.

Međutim, njihova ćerka, Milica Stefanović, profesor nemačkog jezika, nastavlja druženje i prepisku sa Milevom i često je posećuje u Cirihu.

Kada je bila u gostima kod nje, detaljno je opisala i Albertovu posetu Milevi (u leto 1929.) desetak godina nakon njihovog razvoda. Iz prve ruke, svedočila je o dobrim odnosima nekadašnjeg naučnog i bračnog para Ajnštajn.

Sačuvana je obimna prepiska Mileve i Helene, preko 70 pisama i razglednica. Prepiska je počela 1899, a završila se 1940. Tokom Drugog svetskog rata, Mileva se dva puta preko Crvenog krsta raspitivala za Helenu, koja umire u proleće 1944. u okupiranom Beogradu od zapaljenja pluća i neuhranjenosti, dok je Milivoje preminuo 1940.

Igrom sudbine, Mileva je nadživela sve svoje prijatelje iz studentskih dana, umrla je u Cirihu, 4. avgusta 1948. u 72. godini, na praznik Blage Marije.

Naslovna fotografjia: Mileva Marić (levo), Milana Bota (udato Stefanović, u sredini) i Ružica Dražić (desno) – slikano u Cirihu februara 1899. – Vikipedija

Izvor: Marina Bulatović / Tamo daleko