Himnu srpskih ratnika „Tamo daleko”, napisanu tokom boravka srpske vojske na Krfu, od 1917. godine pevali su svi saveznički vojnici na Solunskom frontu, na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom na kraju — „Živela Srbija”.
Pesma Srba o svojoj otadžbini u Velikom ratu bila je i ostala popularna u Evropi do danas, a interpretirana je na svim meridijanima. Međutim, dugo se postavljalo pitanje: ko je napisao i komponovao ovu pesmu?
Godine 1922. u Parizu, autorska prava na pesmu „Tamo daleko” priznata su poznatom pariskom kompozitoru koji je nastupao pod pseudonimom Žorž Mariel. Katalog Francuske nacionalne biblioteke u šturoj biografiji navodi: „Autor je interpretator i kompozitor, instrumentalista i profesor citre, srpskog porekla. U Francuskoj živi od 1920. godine i poseduje francusko državljanstvo”.
Pod umetničkim pseudonimom Žorž Mariel krio se Žorž Marinković, rođen kao Đorđe Marinković, iz sela Korbova kod Kladova. Potiče iz porodice koja je generacijama davala sveštenike u oblasti Donjeg Ključa, u Negotinskoj Krajini.
Po izbijanju Prvog svetskog rata, Đorđe je mobilisan i učestvovao je u svim borbama sa svojom Dunavskom divizijom, sa kojom se povlačio preko Albanije. Za to vreme vezuje se i predanje da je spasao tadašnjeg prestolonaslednika Aleksandra od atentata koji su pripremali izvesni Albanci, dok se srpska vojska nalazila u Albaniji. Po dolasku na Krf, Marinković je napisao stihove i komponovao čuvenu melodiju pesme „Tamo daleko”.
Da je pesma zaista nastala na Krfu, svedoči i poznata australijska književnica Stela Frenklin, koja je kao dobrovoljac služila u Bolnici žena Škotske na Solunskom frontu. Pišući o stradanjima srpskih ratnika, ona zapaža šta Srbi pevaju: „’Tamo daleko’, pesmu o selu, devojci i o zemlji”.
Sve vojske koje su se zatekle na Solunskom frontu prihvatile su ovu pesmu kao svoju. Englezi su je nazivali Far away over there*, Francuzi Au loin, au loin sur Corfou, Česi i Slovaci Tam v dálí… O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i činjenica da je Nikola Tesla sahranjen uz melodiju ove pesme.
Posle prve Marinkovićeve verzije teksta pesme „Tamo daleko”, posvećene selu Korbovu na Dunavu kod Kladova, pojavilo se bezbroj varijacija. Srpski vojnici na Krfu dodavali su stihove sa geografskim pojmovima svojih zavičaja, unoseći u pesmu ličnu tugu i nostalgiju.
Originalni stihovi koje je Marinković posvetio svom rodnom selu glase:
Tamo daleko, daleko kraj Dunava,
Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.
Na Krfu su potom dodavani sledeći stihovi:
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cveću nema kraj,
Tamo su najdraži moji, tamo je moj zavičaj.
Tamo daleko, kraj Save i Dunava,
Tamo je radost moja, tamo je Beograd.
Izvor: FB grupa Srbi u Švedskoj
