David Jakovljević, aktuelni predsednik Saveza Srba Francuske u opširnom intervjuu za medijski portal Rasejanje.info govori i o mladima, koji su vrlo osetljiva tema kod svih srpskih Saveza udruženja- Ima ih, dođu i povuku se. Privatno pomogao je mnogima, oko smeštaja, dobijanja mnogih dozvola i video na koje sve probleme nailaze. Za one koji dolazi iz Srbije ili iz srpskih zemalja je bio za to da se za njih otvori kancelarija koja će pomagati oko mnogih ključnih stvari koji treba da se reše. Ideja se uvek svidi ali kada treba da se realizuje nema zainteresovanih.
Svi pričaju da na mladima svet ostaje, a mladih nigde, osim u folklornim sekcijama. Tu i tamo se pojave u nekim udruženjima ali brže pobegnu nego što su došli. Kako i zašto omladinu i mlade ne možemo da privučemo da oni budu nosioci srpske zajednice?
– Počeo sam da radim sa nekim prilično perspektivnim mladim ljudima. Dopalo mi se udruženje Evropski koreni. Međutim vrlo brzo smo videli kako to omladinsko udruženje funkcioniše. Na žalost pokazali su jasan primer separatizma u Francuskoj i više nije bilo rada sa njima.
Danas je ovo udruženje izgubilo mnoge svoje talentovane članove. Sada se zove Federacija mladih Srba Evrope. Pitajte ih za koga rade i sve ćete videti. Umesto da razgovaraju sa mnom, sa nama u Savezu i da čuju da sve što im je Beograd obećao da nikada neće biti sprovedeno, umesto da razmotre pravo mesto za mlade ljude u okviru Saveza Srba Francuske, unija koja ih ne odbacuje, sa istinskim omladinskim odborom, ne. Oni više vole da slušaju srpske političare, organizuju koktel zabave i besmislena okupljanja umesto da predlože da mi, starija generacija, možemo da ih vodimo mudro i da oni mogu da podele svoje studentsko iskustvo sa nama. Zašto? Pa, da zajedno pobedimo za dobrobit Srba u Francuskoj.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Takođe, na početku svog mandata sam kontaktirao studente Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI-ja). Čuo sam njihove probleme, hteo da im otvorimo kancelariju koja bi rešavala njihove probleme, ali zainteresovanosti nije bilo. Kada sam ih pitao koja je svrha njihovog udruženja, jedan od njih u kulturnom centru je odgovorio: „Da se okupljamo, zabavljamo i pijemo zajedno”.
Srećom mi smo to u Savezu počeli da menjamo, pa sada, poslednjih meseci konačno imamo mlade ljude: studente medicine koji su već deo Saveza Srba u Francuskoj, i koji nam dovode studente inženjerstva, studente prava i srpske studente iz svih krajeva. Uveravao sam ih jer su mislili da smo politička organizacija, a sada kada znaju da nismo, pa, dolaze. Imali su tu sliku o Srbima u Francuskoj kao o Savezu jugoslovenskih komunista sa starim alkoholičarima: to su njihove reči, ne moje.
Drago mi je da dosta mladih i dece ima u folklornim udruženjima i ponavljam mladi su naša budućnost. Oni će sutra biti spona među ove dve kulture i zato bih voleo da im ostavimo ovu zdravu organizaciju, bez politike i sa jasnim ciljem da nam je prijateljstvo dva naroda u prvom planu.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Na osnovu svega što te do sada uradili stiče se utisak da se generalno oseća mržnja prema Vama.
– Ne želim da budem nespretan u svojim rečima i ne pravim nikakva poređenja. Boga u koga verujem, Isusa Hrista, svi su od straha odbacili. Njegovi apostoli i svi oni koji su verovali u njega i njegovu ljubav bili su osakaćeni i progonjeni. Ja sam izabrao da sledim Isusa Hrista; ne kažem da drugi ne veruju, govorim u svoje ime. Izabrao sam da sledim njegov put, njegove stope. Izabrao sam da delim svoj hleb kad god ga imam, izabrao sam da oprostim, izabrao sam da volim, čak i svoje neprijatelje. Zato sam omražen. To je pitanje sa jednostavnim odgovorom: zlo ne napada samog sebe; ono već ima zlo na svojoj strani. Zlo napada ljude koji idu sa Bogom da šire ljubav. Duboko volim ljude, sve ljude. Moj svet nije politizovan, i politiku smeštam unutar zla. Moj svet je podeljen u dve kategorije: dobro i zlo. Imam loše vesti za sve Srbe pravoslavce koji veruju da će biti jedini koji će otići u raj: čak će i Japanac kome nije ponuđena pravoslavna vera takođe otići u raj ako je dobar čovek (ili žena) koji je činio dobro jer je i Japanac Božije stvorenje.
Prestanimo da se mrzimo i volimo jedni druge. Ja to jesam, i on mi je svedok. Čovek koji je mislio da ga mrzim i koji me je nekoliko puta duboko povredio stojao je iza mene u crkvi u Bondiju u oktobru. Tokom liturgije, čula se ova rečenica: „Ljubimo jedne druge…” i okrenuo sam se, video tog čoveka, rekao sam mu: „Opraštam ti, brate moj, srećan praznik”, i poljubio sam ga tri puta. On je nastavio da pokušava postupcima da me povredi i dan danas, ali ja živim mirno.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Odakle tolika podela? Da li to problem prenesen iz Srbije, jer već jedno vreme a posebno poslednjih godinu dana Srbija u skorijoj istoriji nije bila toliko podeljena. Čak je problem prenet i na crkvu. Kako Vi to sve vidite?
– Sami ste odgovorili na svoje pitanje. Bilo mi je izuzetno teško da ljudima objasnim da se ono što se dešava u Srbiji tiče nas pojedinačno, ali nikako ako smo deo nekog udruženja (separatističkog). Zašto? Zato što kao osoba imam pravo da kažem i mislim šta hoću, ali ne kao predsednik Srba Francuske.
To mi je naglašeno prošle godine u intervjuu kojie sam vam dao prošle godine, gde sam zauzeo lični stav o srpskoj politici koji nije bio moj stav kao predstavnika udruženja. Neki Srbi u Francuskoj su svake subote ujutru demonstrirali ispred rezidencije ambasadora Republike Srbije, a ja sam svojim članovima rekao da je njihov izbor da se pridruže ovom pokretu ili da mu se suprotstave njihov lični izbor, ali da ne gajim nikakvu zamerku prema Saveza Srba Francuske, koji nije stvorena u tu svrhu.
Foto. D. Jakovljević
Mnoga srpska udruženja u Francuskoj su odbila da se pridruže pokretu protiv Aleksandra Vučiće i njegove vlade iz straha od odmazde. Kako ja to znam? Zato što su mi rekli: skoro svi su protiv sadašnjeg režima, ali im je potrebno finansiranje iz Srbije za njihova udruženja, pa nisu želeli nikakve probleme. Drugi su mi obećali da ću ići u zatvor u Srbiji jer nisam bio podržao vladu Srbije i da ću biti uhapšen čim pređem granicu. Bio sam tamo četiri puta od tada. Objasnio sam ljudima da sam za pravdu, a ne protiv politike. Nisam ni za vladu ni za opoziciju; nije me briga ni za jednu stranu. Za mene su svi manje-više isti. Znate li u koga verujem, i to samo kao čovek? On je postao svetac: patrijarh Pavle. On je moj uzor; nemam drugog. Crkva ovde je podeljena. Kada idete na crkvene službe, ne primećujete to jer su dovoljno pametni da se ponašaju kao da nema problema. Ali sve je podeljeno, čak i crkva ovde, i na moju veliku žalost, to je takođe podstaknuto politikom. Mislio sam da se u crkvi molimo Bogu i Bogorodici, ali u crkvi ovde apsolutno ne smete reći ništa protiv Aleksandra Vučića. Kao nekada protiv Tita.
Sutra prenosimo osetljivu temu – saradnju sa crkvom
Izvor: Rasejanje.info
