Vladika Justin je favorizovao druga udruženja koja su dolazila u njegovu kancelariju i mešala se u poslove Saveza
U razgovoru sa Davidom Jakovljević, predsednikom Saveza Srba Francuske, koji u poslednje dve godine je konstantno na udaru određenog dela srpske zajednice iz Pariza, za medijski portal Rasejanje.info dotakli smo se i vrlo osetljive teme – saradnje sa crkvom. Tema je posebno osetljiva jer je David veliki vernik i osoba koja je vaspitana u duhu hrišćanstva, pravoslavlja i poštovanja svoje vere. To poštovanje ne preskače ni postove ni pričešća. Rado odlazi u crkvu i ujedno mu je želja da u rodnom mestu njegovog oca napravi malu crkvu. Takođe slavi slavu i uvek u svakom razgovoru sa bilo kime ističe da je upravo ta naša pravoslavna vera spas za srpski narod od ovolikog propadanja. Kada god je u prilici novčano pomaže crkve SPC ne samo u Francuskoj, već i u Nemačkoj, Srbiji, Republici Srpskoj… Čak je svojevremeno i episkopu Zapadnoevropskim i pariskim Justinu ponudio da urade projekat oko izgradnje novog hrama u Pjerfitu kraj Pariza, kako bi sredstva dobili i od francuskih institucija.
U početku je Savez imao dobar odnos sa crkvom. A onda je stigao neverovatan potez da je episkop zapadnoevropski prošle godine pozvao na bojkot čuvenog Svetosavskog bala na Seni koga organizuje Savez i udruženje Mondo kult. Letos na Srpkom vojnom groblju u Tijeu kraj Pariza vladika Vas je pred svima pohvalio a nedavno Vas je optužio da ste lažov i da ste dobili pretnje od njega. Šta se tu dešava?
– Da, Savez Srba u Francuskoj je imao veoma dobre odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Parizu. Savez je doprineo obnovi crkve i postavljanju ozvučenja (tako kažu članovi pre mene) a i mnogi članovi Saveza su pravoslavci.
Kada sam izabran za predsednika Srba u Francuskoj, nisam dobio blagoslov vladike. Da budem iskren nije mi ni bio potreban, pošto je crkva -crkva. Doživljavam je kao iznad svih nas, preživela je Osmansko carstvo i vreme komunizma. Savez Srba Francuske, kao udruženje nije povezano sa crkvom; svako od nas prisustvuje služenjima u svoje ime.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Međutim, u radu sa srpskim udruženjima u Francuskoj, vladika Justin nije jasno rekao ljudima: „Izabrali ste Davida Jakovljevića za predsednika Saveza Srba u Francuskoj, i on je sada moj sagovornik, hteli vi to ili ne, dok ne izaberete nekog drugog, kao što sam i ja postavljen na svoje mesto vladike ovde u Parizu, hteli vi to ili ne”. Da je to rekao, nikada ne bi bilo problema između nas u dijaspori.
Ali ne, on je favorizovao druga udruženja koja su dolazila u njegovu kancelariju i mešala se u poslove Saveza. Tada su stvari eskalirale.
U januaru 2025. vladika Justin je zabranio nekolicini ljudi da prisustvuju Svetosavskom balu, koji svake godine Savez Srba Francuske organizuje sa Mondo KULT-om na Seni da bi kaznio i mene i profesora Petra Gojkovića, koji me je podržavao. Bio sam iznenađen ovim ponašanjem jer sam mislio da ovo ne može biti ponašanje nekoga ko predstavlja ljubav, a ljubav je Bog.
Mislim da crkva ne bi trebala da se meša u rad udruženja. Ne razumem zašto nam je potreban blagoslov crkve da bismo organizovali koncert, na primer, a ipak mnoga udruženja traže blagoslov vladike za skoro sve. Ovo šalje pogrešnu poruku: ako nemate blagoslov, mora da je loše? Ali za koga? Ljudi me zovu i pitaju: „Jeste li dobili blagoslov vladike za vaš događaj?” A ako kažem ne, nisam ga tražio, nije potreban, ljudi ne dolaze. To ostavlja utisak da crkva kontroliše aktivnosti udruženja, a to nije dozvoljeno po francuskom zakonu, a mi se da podsetim držimo zakona Francuske, jer ovde živimo i radimo.
Mogu da razumem traženje blagoslova crkve kada se nešto organizuje u njenoj sali unutar crkve, ili kada je u pitanju dogma ili proslava povezana sa crkvom i to je sve. Danas je vladika Justin postao neka vrsta arbitra među nama, osim što, iako smo pojedinačno srpski pravoslavni hrišćani, među nama ima Srba koji nisu kršteni ili francuskih Srba koji su kršteni i predstavnici su druge vere. Po mom mišljenju, trebao bi da se sastaje sa ljudima da bi razgovarao o Bogu i veri, a ne da odlučuje ko treba da vodi koje udruženje. Upravo zato se sazivaju generalne skupštine, upravo zbog toga postoje mandati, koji ne traju doživotno.
Po logici lično on bi trebao da se distancira od svega ovoga, ali imam utisak da je zvanična politika iz Beograda, na žalost, prisutna i kod ovog predstavnika Crkve. Stekao sam utisak da je nekim ljudima obećao da će me se rešiti i zamerio mi je što sam ostao na ovoj poziciji do danas. Rekao jesam da razmišljam o povlačenju ako se neko bolji od mene javi da vodi našu zajednicu. Onda sam iz njegovog insistiranja da se ova generalna skupština organizuje što je brže moguće shvatio da je to bila misija koju je dobio da me ukloni sa moje pozicije, i tu se ne slažem.
Imali smo nas dvojica u maju prošle godine jedan miran razgovor u njegovoj kancelariji. Složili smo se da okupimo dijasporu na Vidovdan 28. juna 2025. u Tijeu, na srpskom vojničkom groblju i da svi zajedno odamo počast palim srpskim div junacima iz Prvog svetskog rata. Došlo je vrlo malo udruženja iako je u pozivu stajalo da on to organizuje i videlo se da je bio veoma ljut. Hvalio je sve što sam uradio pred svima (objavili ste i taj video na medijskom portalu Rasejanje.info), rekavši da taj skup nisam ni ja organizovao ni Vladan Stefanović već crkva i ako mu neko dođe govoreći da voli Srbe, nazvaće ga lažovom. A posle ja ispadoh lažov.
Hram Svetog Save u Parizu
Foto: arhiva D. Jakovljević
Želeo bih da dodam da sam ga mnogo puta branio kada su kružile priče i sumnje u nezakonito postupanje među onima koje sam tražio da primene Sokratova tri filtera pre nego što iznesu bilo kakve izjave ili optužbe. Ali znate kako se kaže – gde ima dima ima i vatre. Zato sam istraživao i tražio istinu. Ljudi su govorili da je vladika kupio kuću za 700.000 evra u Aržanteju (gradu u kojem sam rođen pored Pariza) i da mu je pomogao srpski investitor u Francuskoj, koji je dobio nagradu od njega. Drugi su govorili da je to novac iz predsednikovog fonda SNS-a. Proverio sam. Kuća je kupljena za oko pola miliona evra za crkvu kako bi verovatno naš vladika mogao tamo da živi. Novac je došao iz Srbije. Izgleda da je kanal za prenos sredstava legalan, ali ne znamo poreklo novca. I istovremeno, Eparhija zapadnoevropska je organizovala nekoliko donatorskih večeri za prikupljanje sredstava za završetak izgradnje manastira u Pjerfitu. (Savez je na tim večerima bio bojtkovan, nijedan dopis nismo dobili niti smo bili pozvani, a sigurno bi itekako pomogli.) Zato naravno, svi postavljaju isto pitanje: zašto bi jedan čovek, čak i predstavnik naše crkve, odlučio da finansira kupovinu tako skupe kuće u kojoj živi, umesto da taj novac iskoristi za izgradnju ovog manastira ili hrama. Zašto nije mogao iznajmiti lep stan? Mi, Savez Srba Francuske, donirali smo crkvi u Miluzu kako bismo joj pomogli da poboljša svoj izgled, a i ja sam lično doprineo.
Sa druge strane kada su bile proslave Svetosavskih i Vidovdanskih akademija Savez je dobijao poziv i rado smo se odazvali i bili prisutni.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Posle pohvale na Vaš račun na Srpskom vojnom groblju u Tijeu stiglo je da ste lažov!
– Iznenađen sam što imate informaciju, da sam prošle nedelje pogrešno optužen. Podelio sam to samo sa svojim članovima, prethodno obavestivši vladiku Justina da ću to učiniti. Incident se dogodio telefonskim putem 29. decembra 2025. posle podne. Vladika Justin me je nazvao telefonom u sred Božićnog posta i nazvao me lažovom jer nisam okupio srpsku dijasporu, kako je dogovoreno sa njim, pošto me je on za Vidovdan podržao. I prema njegovim rečima da on „ispada kao lažov” – i onda sam se zapitao, ali kome? I zašto toliko insistira, osim ako je nekome obećao da ću napustiti poziciju, a ja sam još uvek na mestu predsednika Saveza Srba Francuske.
Odgovorio sam, kako je i bilo, da nisam uspeo da nas sve organizujem, trudio sam se ali nisam uspeo, nije bilo volje sa jedne strane a sa druge nismo mogli da se uklopili s vremenom. Rekao mi je da me nikada više neće blagosloviti ni mene ni moja dva udruženja. I znate, kada neko dirne moje udruženje Deca Jasenovca, čiji sam predsednik, više nikoga ne slušam. Takođe mi je rekao da me nikada više neće pričestiti. U ovom trenutku, ne znam koje sam pravilo prekršio na crkvenom nivou da bih zaslužio da mi se kaže da neću imati ni blagoslov ni pričešće osim zato što nisam napustio dužnost predsednika Saveza Srba Francuske. Pokušao sam da razgovaram, ali mi je spustio slušalicu.
Poslao sam mu tek nakon toga dugačku pisanu poruku u kojoj sam izrazio svoje zaprepašćenje njegovim ponašanjem, gde sam osetio veliku mržnju i to prema menim običnom čoveku. Odgovorio je, iako me je on pozvao da viče na mene, da će, ako ga ne ostavim na miru, obavestiti nadležne organe. Na šta sam odgovorio da pretnje na mene nemaju nikakvog dejstva, sa tri pljeska. Šokiran sam ovakvim ponašanjem i završio sam sa vladikom Justinom, koga ću poštovati samo u njegovom zvaničnom svojstvu.
Idemo dalje.
Naredna tema:Podela šteti samo Srbima: sukob kolektivnog uspeha i ličnog iz ili političkog interesa
Naslovna fotografija: Važna freska za Jakovljevića u Hramu Svetoga Save u Parizu – Srpski novomučenici Jasenovački
Izvor: Rasejanje.info
