Priča se da Srbi ne mogu da budu složni, a u praksi se vidi da neće. Lični interesi su uvek išli na štetu zajednice. Isticanje pojedinca je uvek bilo mnogo važnije nego pokazati da postoji krovna organizacija, koja uz samo malo dobre volje i podrške može da pomeri i promeni puno toga. Da promeni lošu medijsku sliku, da pokaže većina poštuje zakone zemalja, da je ta zajednica otvorena prema domaćinima i drugim narodima koji tu žive, da mogu mnoga kulturna dešavanja da se organizuju, da može mnogim ljudima kojima treba pomoć da se pruži… To je tema današnjeg razgovora sa predsednikom Saveza Srba Francuske Davidom Jakovljevićem, koji se od početka borio za uspeh zajednice, a ne pojedinca, čime nastavljamo nastavimo feljton – intervju zapčet 09. januara 2026.
I upravo zato što je isticao Savez na prvom mestu a ne nijedno udruženje (iako i on vodi jedno), iako nije dozvolio da se politika umeša u rad Saveza od prvog dana izbora je bio napadan.
U više navrata je predstavnicima udruženja u Parizu naglasio da Savez nije Savez Srba u Parizu već cele Francuske, da se ne može favorizovati samo jedan deo teritorije i da je Savez krovna organizacije. Kada stoji u pozivu Savez Srba Francuske poziva – to podrazumeva svi Srbi u toj organizaciji – a ne Jakovljević. Nikada Savez nije predstavljao jednog čoveka… ali to po Jakovljevićem rečima nije bilo dovoljno za mali ali veoma bučan deo udruženja, koja su neprestano kontrirala zajednici i radila na tome da se samo njihovo ime pomene, kao da su oni nosioci svakog događaja, a ne zajednica.
Veliki problem je nastao oko obeležavanja jubileja smrti Aleksandra od Jugoslavije?
– Da, bio je 12. oktobar 2024. U septembru iste godine, na Danu obeležavanja novomučenika Jasenovačkih, sreo sam princa Filipa Karađorđevića, koji uvek dolazi za Jasenovac. Imali smo priliku da pričamo, da razmenimo kontakte ali i da čujem mišljenje i stav kraljevske porodice o važnim događajima.
Rekao sam mu tada: „Vaša ekselencija, Savez Srba u Francuskoj neće organizovati dodatne događaje povodom 90 godina od ubistva Vašeg pradede u Marseju, već će podržati onaj koji organizuju Srpska pravoslavna crkva i Ambasada Srbije u Francuskoj u sredu, 9. oktobra 2024. godine”. Odgovorio je upotrebivši reč mudro.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Precizirao sam da je 9. oktobar 2024. godine radni dan i da je ceremoniju teško organizovati u sred nedelje. Zato ćemo naše predstavnike i članove uprave poslati za Marsej. Objasnio sam da mi nekako ne ide da u Parizu organizujemo taj događaj ni vikend ranije, ni vikend kasnije. Složio se sa mnom, uz komentar da je sasvim dovoljno da bude obeleženo u Marseju. O tome sam izvestio srpsku zajednicu.
Međutim, nekoliko udruženja, predvođenih opet udruženjem Kraguji, a po mom mišljenju po uputstvima Beograda, pokušalo je da ovaj događaj prikaže u svoju korist. Da je to bilo iz ljubavi prema našem kralju, ne bismo imali nikakvih incidenata. Razgovarao sam lično sa osobom koja je najdirektnije zainteresovana za ceo događaj, princem Filipom.
Ne mogu tačno da Vam kažem koji je datum bio, kada sam bio u opštini 16. u Parizu na razgovoru o novim projektima Saveza. Bio sam na sastanku u pratnji člana upravnog odbora (ime dato reakciji medijskog portala Rasejanje.info) kada me je prva zamenica gradonačelnika pitala kada bi trebalo da prisustvuje ceremoniji u znak sećanja na atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije kod Port de la Miet 12. oktobra 2024 u Parizu. Bio sam iznenađen i rekao sam joj, da mi, Savez Srba u Francuskoj, ne organizujemo ništa i da udruženja koja organizuju taj događaj to čine na zahtev ili uz političku podršku Beograda, po našoj pretpostavci Kancelarije za dijasporu. Tada smo saznali da nije podneta dozvola za okupljanje (što je po njoj bilo neobično jer je znala da od kada sam u Savezu sve dozvole opština su bile tražene).
Ona me je zamolila da joj pošaljem mejl, gde bi sumirao ono što sam joj usmeno rekao. I to sam i uradio i ništa nisam krio. I otvoreno sam rekao da sam napisao mejl kako mi kao Savez ništa ne organizujemo i da je centralno okupljanje u Marseju. Ali za neke to bio problem da radim protiv Srba. Pa zar neko misli da mogu da idem protiv datih obećanja u Jasenovcu, protiv svega onoga što su ustaše uradile mom narodu, a upravo kralj Aleksandar je bio prava žrtva hrvatskih ustaša.
I upravo te godine u septembru episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk uručio mi je arhijerejsku gramatu kao predsedniku francuskog udruženja Deca Jasenovca. „Za pokazanu nesebičnu ljubav i revnost prema svojoj svetoj crkvi, naročito na polju obnove naših svetinja kao i na očuvanju sećanja na Jasenovac i Svete Novomučenike Jasenovačke”.
A onda je nastao problem i oko obeležavanja Dana pobede na Srpskom vojničkog groblju u mestu Tije kod Pariza. Imali smo dve manifestacije. Ispred Saveza Srba Francuske ste uputili pozive svima pa i mnogim francuskim predstavnicima, posebno onima koji neguju francusko-srpsko prijateljstvo, a onda je stigla vest da Ambasada organizuje ceremoniju dva dana kasnije.
– Da, Savez Srba Francuske na Srpskom vojničkom groblju obeležava Vidovdan i Dan primirja ili Dan pobede (više volim ovaj drugi naziv). Kada kažemo „Savez Srba u Francuskoj”, moram da naglasim da je to generički naziv za sva udruženja; to nije paralelna organizacija, to je matična organizacija u kojoj bi trebala da budu sva srpska udruženja u Francuskoj, ali nisu, pa u procentima Savez čini najmanje 80 posto udruženja. I na Vidovdan dajemo parastos. Ponekad se desi da ne možemo baš na sam dan praznika, pa se onda organizujemo na subotu koja pada pred Vidovdan i dajemo pomen i odajemo poštu našim palim vojnicima.
Dan Primirja ili Dan pobede srpskog naroda smo obeležavali ali ne 11.-og novembra kako bi toga dana bili sa Francuzima ispod Trijumfalne kapije i kako bi oni mogli da budu sa nama nekog drugog dana.
Zašto je važno da Francuska bude sa nama na ovoj komemoraciji? Zato što nas podseća da smo se borili zajedno, da još uvek postoje Francuzi koji nas vole. Samo jedna napomena: dolaze nam i Francuzi stariji od 80 godina. I uvek su se odazivali i odazivaju se i dalje, i sa nama su na Srpskom vojničkom groblju, bez obzira na vreme. Oni su da budu sa nama i da odaju počast našim herojima koji su poginuli daleko od Srbije. Srbi u Parizu, sa druge strane, ako predstavnici srpske Ambasade nisu tamo ili ako nije prisutan neki srpski ministar, ili ako nemamo blagoslov, ne dolaze.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Dakle, da se vratimo na vaše pitanje: srpski konzulat u Parizu, je sazvao sva srpska udruženja u Parizu krajem oktobra 2024. u Srpskom kulturnom centru u Parizu, uključujući i udruženja koja pripadaju Savezu Srba u Francuskoj. Poziv tada nisam dobio, ni ti bilo koji član uprave Saveza. Najavili su da će se skup u Tijeu, na Srpskom vojničkom groblju održati 11. novembra 2024. godine, što predstavlja direktno mešanje strane države u rad udruženja osnovanih u Francuskoj.
Stoga smo imali francusko-srpski skup koji je organizovao Savez Srba u Francuskoj 9. novembra 2024. godine, kao što je to bio slučaj godinama, i isključivo srpski skup, koji je organizovala ambasada, 11. novembra 2024. godine.
Generalno tražimo da zemlje domaćini promene pogled po pitanju pogleda na Srbe i srpsku zajednicu a vrlo malo ulažemo da se i Francuzi i drugi narodi upoznaju sa onim što imamo. Osim projekata koje ima Savez gde se rado pozivaju Francuzi i drugi narodi da dožive srpsku kulturu i osete duh Srbije i srpskog naroda, vrlo malo projekata ima gde ima kulture a ne samo pića i ćevapa.
Ove godine na Danu pobede su na Srpskom vojnom groblju u Tijeu bili i v.d. direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Vladimir Kokanović (sa kojim sam, dok nije došao na to mesto odlično sarađivali po pitanju Jasenovca) kao i ministar bez portfelja Đorđe Milićević zadužen za odnos sa srpskim rasejanjem, koji se opet pojavio da podrži sporedna udruženja baš na važan dan. Čuo sam da žele da otvore kancelariju za dijasporu u Francuskoj (koja bi bila nezakonita, kako sam već objasnio) i da na taj način više ne konstatuju Savez Srba Francuske. I šta se dobilo – kandidati lokalnih udruženja se već guraju ko će biti šef te kancelarije, koje su još na sastanku početkom decembra 2023. u Srpkom kulturnom centru predložile članice Kraguji pred prisutnima tokom posete Zorana Anđelkovića pre predsedničkih izbora. Srbija umesto da podržava svoj narod da bude što bolje predstavljen u zemljama u kojima žive, ona sa svojim političarima krši zakone postojećih zemalja, ali ne zarad većine, već zarad pojedinaca.
Da na Dan pobede bio sam odsutan zbog posla i u ime Saveza na Srpskom vojničkom groblju su bili Lidija Goković, novi sekretar Saveza i njen zamenik, Aleksandar Pantelić́, koji su položili venac. Organizatori su tada predstavili Savez Srba Francuske kao još jedno obično udruženje. Crkva nije reagovala; niko nije reagovao, pa ni Vladimir Kokanović.
On je dobra osoba i rekao bih da je njegova želja za publicitetom ogromna. Ima moj broj telefona; poznaje me veoma dobro i što je čudno od kada je tom v.d. direktora Uprave nikada nije pokušao da stupi u kontakt sa mnom. Moje mišljenje je da mu je savetovano da se ne druži sa mnom ako želi da zadrži poziciju na kojoj je. Bio je predsednik Saveza Srba u Sloveniji tada smo bili ok. Poštujući zakon zemlje u kojoj živimo i upravo te zemlje koja me odškolovala, kao što sam ranije rekao, zbog zakona o separatizmu, jedino bi srpska ambasada bila centralna spona među nama. Dakle, nemamo/nemam kontakt sa kabinetom za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu i dok god budem na funkciji predsednika Saveza Srba u Francuskoj, ostaće tako.
Sutra: I pored opstrukcija veliki uspesi Saveza
Izvor: Rasejanje.info
