David Jakovljević, predsednik Saveza Srba Francuske dao je ekskluzivni intervju za medijski portal Rasejanje.info, koji smo preneli u više nastavaka o aktuelnom stanju u Savezu Srba Francuske. Kako je zatekao Savez, šta je uradio, a šta nije mogao da uradi zbog konstantnih napada koje je imao od kada je preuzeo ulogu prvog čoveka Saveza, ove najstarije srpske organizacije u Evropi. Jedni ga podržavaju, drugi ne. Nekoliko stvari je i pored teškog perioda uspeo da uradi – da Savez postavi da bude Savez Srba Francuske, a ne Savez Srba u Parizu sa okolinom, da Savez upozna i predstavi ga mnogim francuskim institucijama, da za Francuze organizuje manifestacije pomoću kojih će oni bolje razumeti deo srpske istorije i onoga što je karakteristično za srpski narod, pri tom poštujući francuski zakon o separatizmu, koji nije tipičan za druge zemlje u kojima živi naše rasejanje.
Preneli smo delić onoga kroz šta je prolazio prvi čovek ove organizacije, sa dobrim i jasnim idejama, što je dovoljno da se stekne prava slika kako je funkcionisao rad. Ono što želimo da istaknemo da smo kao redakcija imali uvid u mnoge mejlove, dopise, zapisnike… i da smo preneli verodostojno ono o čemu je Jakovljević govorio.
Danas prenosimo šta je sve Savez ipak i pored mnogih opstrukcija uspeo da ostvari i uradi.
Foto: D. Jakovljević
Ipak i pored negativne kampanje i protiv Vas i protiv Saveza mnogo je urađeno. Kako ste to sve postigli i koje biste projekte posebno istakli.
– Sada ćemo o lepim temama. Do sada sam odgovarao na mnoga pitanja o mržnji koja je usmena ka meni, konstantnim opstrukcijama i prema meni i prema Savezu, samo što ga sa svojim timom vodim. Naših uspeha u Savezu je bilo toliko da bi nam trebalo dosta prostora da nabrajamo. A zamislite koliko bi ih bilo da nas nisu kočili?
Izdvojio bih predstavljanje filma „Svjedok” režisera Denisa Bojića i njegovog tima iz Republike Srpske francuskoj publici 15. novembra 2024. godine u bioskopu u 16. arondismanu Pariza, muzičku predstavu „Srbija kroz vekove” u gradskoj kući u 16. arondismanu sa Slađanom Borotom, narativna pesma na dva jezika izvedena za Srbe i Francuze, goste ambasade i devetu generaciju sestre Napoleona Bonaparte. Kada patnja mog srpskog naroda ili njegova istorija dobije priznanje od sveta, onda znam da smo na pravom putu. Umoran sam, da budem iskren, od aplauza srpskih diplomata i to onda kada je sala puna Srba; za mene je to postalo iscrpljujuće. Treba više da budemo prisutni u francuskoj javnosti, da pokažemo narodima sa kojima živimo šta imamo. Imamo previše manifestacija samo za nas. Pozovu se i Francuzi i drugi narodi ali znate nije dovoljno na primer, dovesti samo trubače i uživati u njihovoj muzici, nego treba pojasniti i objasniti šta oni znači i zašto su i oni važni za našu kulturu i običaje.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Najavili ste mnoge projekte, šta ste od svega toga uspeli da uradite, a šta što je bilo važno niste i zašto?
– Postigli smo mnogo važnih stvari i promenili sliku Srba u Francuskoj među francuskim stanovništvom i to za vrlo kratko vreme. Objasnili smo našu istoriju (Srbija kroz vekove), sprečili smo, sa ambasadorkom Bosne i Hercegovine u Parizu Bojanom Kondić-Panić, da delegacija Republike Srpske, koju je tada predstavljao predsednik Dodik, bude pogođena stavom dela francuske politike prema Srbima i da bude ignorisana, organizovali smo niz sastanaka sa francuskim predstavnicima, ne zaboravite Milorada Dodika je kada je polagao venac na spomenik kralju Aleksandra dočekala zamenica gradonačelnika pariske 16. opštine. A tada smo organizovali i susret naših građana sa Miloradom Dodikom (i hvala vam što ste sve to medijski propratili).
Prikazivanjem filma Svjedok, pokazali smo Francuzima masovne grobnice ispunjene srpskim žrtvama i u Bosni i Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Toliko smo postigli u ovim teškim uslovima, a zamislite šta bi bilo da smo mogli da radimo. Savez Srba Francuske smo predstavili u nekoliko opština Pariza i sa pet započeli saradnju, kao i sa mnogim opštinama van Pariza ali na čitavoj teritoriji Francuske. Finansirali smo mnoge projekte naših članova, održavali smo tradicionalne događaje Srpskog kulturnog karavana, Svetosavske akademije, Svetosavskog bala koji je organizovao šef kulturnog odeljenja Saveza Srba u Francuskoj, profesor Petar Gojković, kome se još jedom od srca zahvaljujem i kome još jednom dugujem najiskrenije izvinjenje što sam slušao laži protiv njega.
Učestovali smo na mnogim konferencijama, bili prilično uvaženi na konferenciji o stradanju hrišćana u Siriji, organizovali smo koktele, prijeme, obeležili našu slavu, išli na razne manifestacije širom Francuske (a ne samo u Parizu sa okolinom, kako je do sada bio slučaj), pomogli mnoge hramove, držali predavanje o stradanju našeg naroda a posebno naše dece u Jasenovcu i na Kosovu i Metohiji, bili na prijemima mnogih ambasada u Parizu, zajedno sa Francuzima polagali vence za sve žrtve ispod Trijumfalne kapije…organizovali Dane Svetosavlja gde smo dobili jedno od najlepšu salu u Parizu, organizovali komemoracije posvećene Danu jasenovačkim žrtvama u nekoliko gradova u Francuskoj, po prvi put organizovali sećanje upravo na te Jasenovačke mučenika u Parizu ispred spomenika kralja Aleksadra… bilo je još toga…
Pa bilo je mnogo manifestacija… i uvek ste isticali važnost i ulogu Saveza, a nikada rad Vašeg udruženja. I sada ste to isto uradili u ovom intervjuu.
– Dobro se sećam šta sam najavio u vezi sa svojim programom i Vi ste tada preneli. Snosim deo odgovornosti za neuspeh u ostvarivanju onoga što sam obećao. Jedna od stvari je da Savez Srba u Francuskoj treba da postane servis za srpsko rasejanje u Francuskoj i da bude spona sa francuskom državom. I to je samo posao Saveza bez mešanja države Srbije, ambasade, diplomatsko konzularnih predstavništava ili crkve.
Foto: arhiva D. Jakovljiević
Da bismo postigli da Savez postane servis, moramo imati kvalifikovane i posvećene ljude. Na žalost kod mene je bilo suprotno, ne kod svih, ali kod velikog broja i u jednom trenutku sam bio okružen pogrešnim ljudima. Naše prostorije su od ranije u Kulturnom centru Srbije. Tražio sam nove i način finansiranja prostorija. Hajde i to bi se rešilo jer smatram da Savez treba da pruža pravnu pomoć i profesionalnim advokatima, da pruža pomoć na primer pri popunjavanju zahteva za socijalnu pomoć ili da nudi pomoć pri produžavanju dozvola za boravak u Francuskoj. Međutim do realizacije toga nismo došli, jer kao što sam naveo nije mi bilo dozvoljeno da radim od tolikih napada sa jedne strane, a sa druge što u tom trenutku u Savezu niko drugo osim mene nije ni želeo da se založi da nađemo adekvatnu osobu i da to bude u ime Saveza. Svi žele da budu u centru pažnje, da pričaju o tome šta su uradili i da promovišu svoje udruženje, iako su članovi Saveza Srba u Francuskoj. Da se vratim na onaj moj fudbalski tim od početka intervjua. Članovi Saveza ne žele da bude ovako – Savez je Pari Sen Žermen koji je osvojio ligu šampiona, to je naš kolektivni uspeh, već oni žele da se kaže udruženje iks je driblalo, udruženje ipsilon je trčalo po terenu… svaki igrač želi svoje ime, svako želi da bude iznad nekoga…i sa takvom logikom nema kolektivnog uspeha. Stekao sam utisak da je kod mnogih predstavnika udruženja povratak u svoje selo u Srbiji sa titulom predsednika udruženja važniji od postizanja velikih stvari za Srbiju. Tako da vidite koliko je bilo teško i koliko je i dalje raditi sa ljudima.
Foto: arhiva D. Jakovljević/Rasejanje.info
Kako dalje? Prvobitno ste rekli da ćete se povući ali ste onda ipak rešili da se borite za srpsku zajednicu.
– Organizovaćemo dva ili tri događaja do marta 2026. godine, kada će biti održana Generalna skupština saveza kako bismo izabrali novo rukovodstvo ili restrukturirali Savez Srba u Francuskoj. Mnogi žele da ostanem i kandidujem se za još jedan mandat. Slažem se, pod jednim uslovom: da smo ujedinjeni srpski blok, slobodan od politike, i da idemo napred. Da se volimo i postignemo sve što nismo mogli zbog naših neslaganja.
Ono je izraženo kroz pesmu našeg omiljenog Makedonca iz Pariza Danijela Tencovskog: „Jači nego ikad”. Zamolio sam lokalne institucije u Parizu da se snimanje muzičkog spota ne prekida tokom parade udruženja Moto Sveti Lazar oko Ajfelovog tornja i oni su održali obećanje i pomogli realizaciju spota.
„Vratiću se ponovo
jači nego ikad
ne kajem se nimalo
hvala Bogu živ sam.
Neću da se predajem
ja lako ne odustajem
nije to prvi put
da nož u leđa dobijem”
Veliki pozdrav svim moji Srpkinjama i Srbima gde god da su i da im 2026. donese ostvarenje svih snova i mir u duši. Ova čestitka Saveza je upućena svima.
I na kraju molim vas da objavite imena ovih ljudi. Mnogo je rečeno o meni i Savezu Srba u Francuskoj u ovom feljtonu, ali ova organizacija nije jedna osoba. Bez njih ja sam ništa. Želeo bih da se zahvalim svim ljudima koji su omogućili svaki projekat. Pomenuću samo njihova imena, kao u molitvi zahvalnosti. Ovo su moji prijatelji, moja braća i moje sestre, prepoznaće se: Đuro, Aleks, Sanja, Nikola, Nikola, Lidija, Petar, Katarina, Milan, Dunja, Aca, Tatjana, Danijel T, Valerija, Žeremi, Mael, Nikola, Fransoa, Filip, Dana, Suzana, Marija, Katarina, Anastasija, Goran, Željko, Aleksandra, Marko, Gagi, Jelena, Mile, Goran, Stefan, Predrag, Sedrik, Karolin, Laura, Fred Bauer, Žan-Lin, Nađa Nuška, Jelica, Ana, Nataša, Pepi, Petra, Nadica, Zoran, Biljana, Marija, Ivana, Sonja, Karolina K, Orijana, Slađana, Irena, Andrijana, Žan, Snežana, Bojan, Stefan, Ranka, Simka, Lidija, Božića, Čika Đorđe, Dragana, Snežana, Đorđe, Dragana, Snežana, Vladana, Dragana, Snežana, Nena, Nedor, Snežana, Teodor, Mina, Vladan, Marija, Tomislav, Loran, Dijana, Dejan, Milena, Marion, Ksenija, Acka, Marija Acina, Žanin, Filip, Mladen, Filip R, Dimitrije, Saša, Žan Iv, Pjer Andre, Titild, francuski nosaci zastave, naši motoristi, sva deca folklora, srpske škole…
Neki su bili tu od ranije, mnogi su se u međuvremenu pojavili i više nisam sam… spaja nas srca, spaja nas dobrota, spaja nas Srbija i srpski duh! I nikad nas neće niko gasiti!
Dogodine u Prizrenu
A ove u Jasenovcu.
Izvor: Rasejanje.info
