BOG SE JAVI! Tim rečima pozdravio je Petar Bojović, obučen u svečanu vojvodsku uniformu, napredne skojevce kada mu oni banuše u baštu gde se on šetao. U maloj bašti u Trnskoj ulici 25, ostao je u snegu da leži u ostacima izgažene i iskidane krvave uniforme vojvoda u samrtnom ropcu.
Supruga Mileva uspela je da pokupi te izmešane, spljeskane ostatke od vojvode i da ih unese u kuću, gde je ubrzo i izdahnuo. Sutradan 20. januara porodicu je „kontaktirala” komanda grada Beograda i rekvivirala vilu. Mlađeg sina Dobricu, poslala na desetogodišnju robiju a Milevu Bojović u komšiluk.
Saznavši za revolucionaran čin skojevaca i smrt vojvode Bojovića OZN-a je preko Radio Beograda objavila vest: „Poštovani slušaoci danas je 20. januar 1945. godine. Juče u Beogradu umro je Vojvoda Petar Bojović. Važno saopštenje: Svako ko pokuša da dođe na sahranu ovog neprijatelja naše Narodno-oslobodilačke borbe biće uhapšen i krivično gonjen”.
Telo Petra Bojovića je na volovskim kolima prevezeno 21. januara na Novo groblje. Sahranjen je bez ikakvih vojnih počasti u porodičnoj grobnici, uz prisustvo porodice i najbližih prijatelja. Čovek koji je tom gradu doneo slobodu!
Sahranu su lično nadgledali ljudi u “kožnim kaputima”. Mileva Bojović je umrla 1956. godine. Po izlasku iz zatvora Dobrica nije zatekao majku u životu.
Izvor: FB Uskok
