„Pažljivo čitam stare novine i tražim kako se nekada u Srbiji obeležavalo Bogojavljenje. O masovnom plivanju za časni krst nema ni reči, sve do 1933, a i tada nije bilo ni masovnog takmičenja već akcija malobrojnih pojedinaca koji su uskakali u vodu”, istakao je istoričar dr Vladimir Krivošejev iz Valjeva. .
Prva vest o masovnom plivanju objavljena je 1932, ali se nije odnosila na Srbiju, već na Bukurešt, gde su četiri lica zaronila u vodu da izrone bačeni krst!
„Sledeće 1933. godine Vreme je obavestilo čitaoce da su za bačenim krstom u vodu skočila dvojica ljudi, izronila ga i dobila nagradu. Istaknuto je da se to PO PRVI PUT DOGAĐA U BEOGRADU. Pravda pak piše da su četiri osobe skočile u vodu, da, takav običaj postoji na jugu Jugoslavije (Makedonija?), i da se sada uvodi i u Beograd. Od te godine postalo je uobičajeno da manji broj, uglavnom siromaha, uskače u vodu da za nagradu izronese bačeni krst. To su uglavnom bili nadničari iz Makedonije”, dodao je dr Krivošejev.
U Valjevu je zabeleženo da su to bili nosači Macan i Ćora, kao i izvesni beskućnik koga su zvali Majmun. „Inače, u novinama nailazimo i na vest da se masovno uskakanje u hladnu vodu, i to u odelu, sreće često u Bugarskoj. Dakle, masovnog plivanja za Časni krst nije bilo, ali su zato na Bogojavljenje organizovane brojne i raznovrsne dobrotvorne priredbe! Danas imamo masovnog plivanja, ali ne i dobrotvornih priredbi!” rekao je istoričar iz Valjeva dr Vladimir Krivošejev.
Izvor: Rasejanje.info
