Prva ljubav Branislava Nušića bila je Persa, mala, pegava devojčica iz njegovog komšiluka. Zaljubio se u nju, jer mu je bilo vreme da se zaljubi, ali i jer mu je bila najbliža.
Ljubav joj je izjavio na jednom neobičnom, nimalo zanimljivom, ali za njega veoma važnom mestu – buretu za kiseli kupus!
Kako to biva, kad je čovek zaljubljen, sve mu je kod te druge strane prelepo, tako je Nušić kod Perse voleo sve: i njene žute čarapice i iskrivljene štikle na cipelicama i pegice na licu, a tek osmeh!
Persin otac je bio profesor računice, a Nušiću račun nije baš najbolje išao. Zbog ljubavi prema Persi, zaljubljeni Nušić je rešio da tu tešku nauku izuči. Učio je neprekidno i danju i noću…bezuspešno. Rano je shvatio da ljubav i računica ne idu jedno uz drugo. Izabrao je ljubav, a to je značilo da ga Persin otac neće hteti za zeta, pa su njih dvoje rešili da se otruju i tako okončaju svoju nesrećnu ljubav. Trebalo je samo izabrati način trovanja. Posle kraćeg razmišljanja, rešili su da pojedu drvca od šibica.
Posle neuspešnog pokušaja samoubistva i neizbežnih batina, Nušićeva prva ljubav se završila tako što ga je Persa omrzla, a njemu je ostalo da se zauvek seća njenog pegavog lica, osmeha i žutih čarapica.
Posle prve došle su i druge ljubavi. Po tvrđenju Branislava Nušića ravno trinaest!
Izvor: FB Ljubavna šetnja Beogradom/ Rasejanje.info
