Danas se navršava deset godina od smrti Vladimira (Vlade) Ivkovića iz nemačkog Rojtlingena, velikog humanitarca i društvenog aktiviste, osnivača kluba Svetoga Save. I dalje se mnogo priča o Vladi a posebno danas ga pominju članovi FK Sveti Sava, koji su nam uputili ovih par redova sa molbom da objavimo.
„Ti si za svoga života bio osnivač i dugogodišnji predsednik Fudbalskog kluba Sveti Sava iz Rojtlingena, čovek koji je svojom vizijom i snagom okupio generacije dece, igrača i prijatelja kluba.
Bio si veliki humanitarac, neumorni borac za svoj narod i pre svega čovek patriota i svima nama verni prijatelj. Godinama si se zajedno sa nama borio za klub, uvek prisutan – delom, savetom i srcem.
Bio si uz nas u svakom trenutku, na terenu i van njega. Meni lično bio si velika podrška, savetnik I prijatelj, neko na koga se uvek moglo osloniti. Ostavio si veliku prazninu iza sebe, ali i neizbrisiv trag. Ponosni smo što smo te poznavali i imali čast da radimo i živimo uz tebe.
Tvoj klub vodimo i dalje u tvom duhu, sa istim vrednostima za koje si se ceo život borio, trudeći se da budemo još bolji. Tvoje mesto na igralištu i u našim srcima zauvek će ostati sačuvano. Večno ostaješ sa nama i nikada te nećemo zaboraviti.
Uprava, članovi i tim FK Sveti Sava Rojtlingen”.
Punih 48 godina Vlada je živeo u Nemačkoj. Za to vreme nesebično se pomagao svoj narod, ponajviše u Republici Srpskoj. Pomoć je stizala na sve adrese (pored Srpske i u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku). Nije štedeo ni sebe ni novac jer mu je glavna želja bila da pomogne svom narodu koji je bio u nevolju. Nastavio je da pomaže i kada ga je nemačka država 1997. kaznila sa 53.000 maraka zbog kršenja embarga. Kazna ga nije pokolebala, pomagao je i dalje i slao neophodnu humanitarnu pomoć. Uvek je govorio „pomogni drugome, a tebi će Bog”. U sopstvenoj režiji tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine dvanaest puta je odvezao humanitarnu pomoć u rodno Nevesinje.
Kada je došlo do raspada nekadašnje Jugoslavije, u Rojtlingenu je osnovao klub Sveti Sava (sa preko 500 članova) a potom i fudbalski klub pod istim imenom, za koji je radio skoro do poslednjeg dana. Bio je glavni sponzor, obezbeđivao je sportsku opremu a na utakmice je svojim igračima uvek donosio vodu „Knjaz Miloš”. Bio je veliki poštovalac fudbala, pa je često i za svoj fudbalski klub iz mladosti Nevesinje nabavljao dresove. Dovodio je mnoge svoje zemljake iz Republike Srpske u Rojtlingen. Od 1995.-1997. bio je predsednik svih srpskih i jugoslovenskih klubova u Baden-Virtembergu kojih je u to vreme bilo 93.
Iz rodnog Nevesinja pobegao je sa 19 godina pošto nije želeo da služi vojni rok u Jugoslovenskoj armiji. Prvo je pristigao u mesto blizu Hajlbrona u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg da bi se 1968. preselio za Rojtlingen. Nakon posla mesara, vozača kamiona 1980. je otvorio svoju firmu koja se bavila transportom mašina. Preko 1000 traktora i kombajna je poslao u ondašnju Jugoslaviju.
Bio je vlasnik radnje „Balkan shop”, koja je u svom asortimanu imala uvek u ponudi najmanje 800 proizvoda sa prostora Balkana.
U svoj zavičaj je odlazio jedanput godišnje na mesec dana. Njegovo rodno mesto je i njegov večni počinak. I danas posle jedne decenija o njemu se priča sa puno žara i u superlativu. U braku sa Traute izrodio je četiri ćerke (Aleksandru, Mihaelu, Danijelu i Suzanu).
Izvor: Rasejanje.info
