Svetlana Matić, predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča, podnela je predlog i inicijativu Odboru za dijasporu i Srbe u regionu za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču.
Ona je učestvovala na Petoj sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Republike Srbije i tom prilikom, iznela predlog da se u Beču osnuje Srpski kulturni centar.
„Obraćam Vam se sa predlogom da podržite inicijativu da se osnuje SRPSKI KULTURNI CENTAR u Beču, kako bi se razvijao srpski obrazovni, kulturni, duhovni i nacionalni identitet, što bi omogućilo da našim domaćinima, Austrijancima, predstavimo bogatu srpsku kulturnu baštinu u Beču i drugim gradovima”, istakla je Svetlana Matić, obraćajući se prisutnim narodnim poslanicima.
Foto: arhiva S. Matić
Srbi u Austriji postoje pet vekova i predstavljaju deo istorije i kulture ove države. Beč je kroz vekove, kako je isticao akademik Dejan Medaković, bio i deo srpske istorijske sudbine, jer su se brojna ključna zbivanja, koja su je određivala, odlučivala u ovom gradu, naglasila je akademik Matić i dodala. „U zvaničnim dokumentima, prvi put se pominju 1670. godine, kada je car Leopold Prvi, opunomoćio Srbe i Jermene, da posreduju u trgovini, između istoka i zapada. Car Franjo Josif je sarađivao sa Obrenovićima, odobrio gradnju i prisustvovao na osveštanju Hrama Svetog Save u Beču, 1893. godine. Slikaru Paji Jovanoviću Car Franjo Josif je pozirao čak devet puta, dok mu je naš vanvremenski umetnik stvarao unikatne portrete. Milutin Milanković je gradio Beč i druge gradove, a Paula Preradović je napisala tekst austrijske himne, koja se danas izvodi kao austrijska državna svečana pesma. Reformator srpskog jezika i filolog Vuk Stefanović Karadžić je živeo pola veka u alpskoj prestonici, gde su štampana i Ćure Daničića, Branka Radičevića i Njegoševa, najznačajnija dela. Vukova kći Mina Karadžić je prevodila očeve pripovetke na nemački jezik, što je izazvalo divljenje nemačkih pesnika i intelektualaca, između ostalih Getea, istoričara Rankea, braće Grim i drugih. Vodila je kolo u srpskoj narodnoj nošnji na Slovenskom balu u Beču 1847. godine, na kome je bilo 3000 zvanica”.
Svetlana Matić je podsetila da je u to vreme, Miloš Obrenović angažovao Johana Štrausa Mlađeg, da komponuje Srpski kadril, koji se i danas, izvodi na početku svakog Svetosavskog bala u Beču. Današnji direktor Državne bečke opere je Srbin Bogdan Roščić, rođeni Beograđanin. „Beč i Beograd imaju Sporazum o kulturnoj saradnji. Umesto kulturne saradnje, mi u Beču, između ostalog, imamo priredbe estradnog karaktera, u organizaciji privatnih lica. Ovaj Sporazum Beča i Beograda je osnova, na kojoj može da se gradi nova institucija srpske kulture”.
Takođe Svetlana Matić je naglasila da je Srpski kulturni centra u Beču postojao u vreme SFRJ i treba ga obnoviti i oživeti, u korist srpskog i austrijskog naroda.
Foto: Rasejanje.info
„Beč je sa 180.000 Srba danas glavni grad srpske dijaspore i veliki centar srpstva. Grad na lepom plavom Dunavu treba da, pored Pariza, bude drugi centar srpske kulture u Evropi i svetu. Ovo je predlog Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča, srpske kolonije u Austriji i mene kao dugogodišnjeg kulturnog aktiviste u borbi da se kulturnom diplomatijom, poboljša ugled brojne srpske zajednice u Austriji i u svetu”, zaključila je Svetlana Matić.
Članovi Odbora su se složili da bi bilo izuzetno značajno da se osnuje Srpski kulturni centar u Beču, kao i da Srbi u Austriji dobiju status nacionalne manjine, jer bi time dobili pravo i na osnivanje škola na srpskom jeziku, te da takva inicijativa treba da potekne i od strane Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.
Dodatak medijskog portala Rasejanje.info.
Republika Srbija ima, za sada tri svoja kulturna centra, pored Francuske, centri postoje i u Kini i u Hrvatskoj.
Izvor: Rasejanje.info
