Nastavljamo sa feljtonom o Đorđu Stojancu, praunuku Živojina Mišića, koji danas živi na relaciji Pariz Beograd. Dugo je, kako kaže, do Crkve Svetog Save u Parizu dolazio oprezno – jednom godišnje, tiho i gotovo neprimetno. Strah od Udbe, usađen u detinjstvu, trajao je decenijama. „Držao sam se po strani, skoro do pred 2000. godinu”, otkriva čika Đorđe. Nelagodna senka pratila ga je i u Francuskoj: dovoljno je bilo da ugleda lice u mantilu koje ga je podsećalo na nekog bivšeg udbaša i da mu se u stomaku javi poznata tegoba.
Ipak, život ga je polako vodio bliže oltaru. Jedan poznanik ga je pozvao da upozna tadašnjeg vladiku– susret sa njim, razgovori i saradnja donosi i crkvenu medalju, koja će kasnije nestati u jednoj od provala. U Đorđev stan su za četiri godine tri puta upadali lopovi. Imao je dve biste Živojina Mišića od livenog mesinga, dela jednog srpskog majstora: jedna je stajala na kredencu, druga sakrivena pod jastukom, spremna da krene sinu u Francusku kao porodična amajlija. Prilikom jedne provale pronašli su – obe.
Mnogo kasnije, kad se strah bar delimično istrošio, počinje aktivnije da posećuje Srpsku crkvu u Parizu. U prostranoj, lepo obnovljenoj sali ispod hrama, posle liturgije se sedi, pije kafa, priređuju programi i susreti. Upravo tu, među ikonama i šumom razgovora na srpskom i francuskom, pronalazi mir i osećaj da negde pripada.
Poseban trag u njegovom sećanju ostavio je 11. novembar u Francuskoj – Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Kada je prvi put prisustvovao obeležavanju, pitao se šta tačno Francuzi slave. „Ovde nismo imali pojma, to je izbrisano iz pamćenja čim su se komunisti dokopali vlasti”, naglasio je. Tek tada shvata koliko je za Francuze Veliki rat ostao važan i koliko je njihov odnos prema srpskoj vojsci i njegovom pradedi bio trajan i ozbiljan. „Da sam imao predstavu koliko su cenili mog pradedu, moj život bi možda krenuo drugačije. Ne bih morao toliko patnji da prođem, i ovde i tamo. Nisam imao pojma”, rekao je autoru ovog feljtona, za medijski portal Rasejanje.info. Tek poslednjih dvadeset godina, upoznajući naše ljude u Francuskoj i potomke tamošnjih generala i oficira, slaže tu sliku do kraja.
Jedna od tih epizoda vezana je za gospođu Tranije, koju je upoznao 2008. na Novom groblju, u francuskom delu. Čim je čula ko je on, „ščepala” ga je, kako se našalio, kao njegova baba Olga – zagrljaj koji nije prestajao dobrih pet minuta. Od tog susreta ostaju fotografije sa unucima francuskih generala, kao i jedna posebno draga slika iz opštine 15. arondismana u Parizu: izložba koju organizuje potomak maršala Franše d’Eperea. Naglašava da je bilo neprimereno što tadašnji ambasador Simić Srbije u Parizu nije stigao na tu izložbu, ali su zato bili gospođa Tranije kao i potomci nekadašnjih generala i vojvoda. „Ta sličica mi je draga”, sa velikim emocijama je naglasio, jer na njoj stoji u društvu ljudi za koje Veliki rat nije fusnota u istoriji, nego živa porodična priča.
Foto: arhiva Đ. Stojanac
Porodično stablo nosi u sebi kao nevidljivu hroniku. Živojin Mišić je imao tri sina i tri kćeri. Najstarija je bila Eleonora, zatim Olga – Đorđeva baka po majci – potom sin Radovan, kćerka Anđelija i sinovi Aleksandar i Vojislav. Baka Olga udala se za Milana Milovanovića, impresionističkog slikara koji je studirao u Parizu, Beču i Beogradu. Njihova starija kćerka Vera – Đorđeva majka – i mlađa Nadežda nastavile su priču između umetnosti i vojne tradicije.
Od sinova, Aleksandar je bio blizak saradnik Draže Mihailovića. Najmlađi Vojin imao je sasvim drugačiji put: u njegovoj kući jednom je prenoćio Josip Broz Tito, vodili su dug razgovor, i Voja je pristao da se pridruži partizanskom pokretu. „Imao sam prilike da upoznam jednog od potomaka; slikali smo se kod spomenika kraljevima, generala Mihailovića i mog pradedu Živojina”, ispričao je Đorđe. Svaki takav susret za njega je mali unutrašnji potres. „Stariji odlaze, mladi ostaju, a mi idemo napred”, dodaje, svestan da je u porodičnoj lozi malo ko ostao da pamti sve grane.
Sutra prabaka Luiza, Živojina supruga i deo detinjstva provedeno uz nju
Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Izvor: Rasejanje.info
