Vozači u Evropi uskoro bi mogli da se susretnu sa četvrtom bojom na semaforu – belim svetlom koje je namenjeno pre svega autonomnim vozilima. O ovoj novoj tehnologiji i pilot-projektu u Rimu piše magazin El, ističući da bi digitalni saobraćajni sistem mogao da promeni način na koji razumemo kretanje kroz raskrsnice.
Uz crveno, žuto i zeleno, u eksperimentalnom sistemu pojavljuje se i četvrto, belo svetlo. Ono ne služi klasičnim signalima „stani”, „čekaj” ili „vozi”, već je deo digitalne infrastrukture koja komunicira sa vozilima u realnom vremenu. Kada se belo svetlo upali, poruka za vozače je jednostavna: pratite tok saobraćaja ispred sebe, jer samovozeća vozila u tom trenutku preuzimaju koordinaciju prolaska kroz raskrsnicu.
Magazin El navodi da se belo svetlo oslanja na umrežen sistem u kojem vozila i saobraćajna infrastruktura razmenjuju podatke u sekundi – cilj je da se ukrštanje tokova saobraćaja odvija brže, jednostavnije i bez nepotrebnih zaustavljanja. Posebnu korist od toga trebalo bi da imaju autonomna vozila, koja bi međusobno „dogovarala” optimalan prolaz, dok ostali vozači prate njihov ritam.
Rim kao laboratorija za budućnost saobraćaja
Rim je jedan od prvih gradova u Evropi u kojem se ovakav sistem testira. Tradicionalne raskrsnice u „večitom gradu” postaju svojevrsne laboratorije za budući evropski saobraćaj, u kojem bi deo kontrole mogao da se prenese sa ljudi na inteligentne, umrežene sisteme.
Kako navodi El, studije – među njima i istraživanje Univerziteta Severne Karoline iz 2023. godine – pokazuju da bi se gužve i vremena čekanja na raskrsnicama mogla značajno smanjiti ukoliko deo vozila bude autonoman. Simulacije ukazuju da takve raskrsnice funkcionišu efikasnije i da vozila brže prolaze, jer digitalni sistem umesto vozača donosi odluke o protoku.
Tehnologija sa potencijalom, ali i sa izazovima
Ipak, magazin El upozorava da reč nije o jednostavnoj i brzo primenljivoj promeni. Da bi sistem radio optimalno, potreban je dovoljno velik udeo autonomnih vozila u saobraćaju; ako ih nema dovoljno, semafori se vraćaju na klasičnu logiku upravljanja crvenim, žutim i zelenim svetlom.
Dodatni izazov je infrastrukturni: sveobuhvatna prepravka postojećih semafora bila bi skupa i tehnički zahtevna. Zato se kao najrealniji kratkoročni korak vide ograničena test-okruženja – luke, industrijske zone i drugi jasno definisani prostori, gde se tehnologija može razvijati i proveravati pre šire primene u gradovima.
Belo svetlo kao signal pravca razvoja
U Rimu je beli signal već postavljen u probnoj fazi, a magazin El podvlači da, iako je reč još uvek o eksperimentu, pravac je jasan: saobraćaj se kreće ka sistemima u kojima autonomna vozila i digitalna infrastruktura preuzimaju sve veću ulogu.
Za vozače to znači da će, uz tri poznate boje, možda uskoro morati da nauče i značenje četvrte – bele – koja više govori o algoritmima i umreženim vozilima nego o tradicionalnim pravilima vožnje, ali upravo u tome leži najava nove epohe u saobraćaju.
Izvor: Rasejanje.info
