Kokan Enigma Rakonjac je pronađen mrtav na današnji dan 1969, imao je svega 34 godine i zvanično je moždani udar bio fatalan po njega. Nezvanično, bilo je raznih priča, a nijedna naravno nije ni istražena, kamoli potvrđena i možda bi sve zvučale kao teorije zavere da nije indikativno mnogo toga i pre i posle njegove smrti.
Ono što je čudno u periodu nakon odlaska Rakonjca jeste da tekstova, omaža, čak i izjava o njemu jedva da je bilo u tadašnjim medijima, mnogi savremenici veruju da je namerno potiskivan svaki trag o reditelju, te da sve ako je smrt bila i „legitimna”, utisak je kako se sve činilo da od celog slučaja ne nastane legenda.
A ono pre smrti je u stvari glavni razlog zašto mnogi sumnjaju da nije sve čisto i odnosi se prevashodno na stvaralački opus Vojislava Kokana Rakonjca, verovatno najtalentovanijeg filmskog autora od svoje ekipe iz Kino kluba Beograd, pa i od cele generacije. Ajd najtalentovaniji, to je uvek subjektivno, mada njegov stil jeste najviše filmski od svih ispisnika i umeo je da očara kamerom bolje nego bilo ko u to vreme, međutim problem leži u činjenici što ako i ima dileme ko je talentovaniji, dileme ko je bio subverzivniji apsolutno nema.
Koliko god kontroverzni bili svi pripadnici Crnog talasa, niko nije toliko otvoreno ukazivao na pukotine u društvu, privilegije određenih krugova, licemerje, metode prevaspitavanja i slično, tako da je to više od svega ostalog razlog zašto lebdi sumnja iznad Kokanove smrti.
Rakonjac je i za života naravno bio neomiljen u visokom društvu, ko zna šta je sve prošao i kakve pretnje čuo, ali je naveliko čuven bio kao nepokolebljiv i stigao je da snimi dvocifren broj naslova, uključujući dugometražne filmove, kratke, kao i delove omnibusa. A za sve to vreme se isticao i boemskom prirodom, uostalom i interesantnim ljubavnim životom pošto je bio muž broj 2 u katalogu Milene Dravić (koja je takođe izbegavala da priča o njemu), a s njom se sreo na snimanju emisije „Laku noć, deco”.
Rad na tom projektu je između ostalog pokazatelj da je mogao i da radi regularan, respektabilan posao, da ne kritikuje sistem, no jednostavno nije mogao na taj način da funkcioniše, a svakako će pre nego po „Laku noć, deco” ostati zapamćen po filmovima „Izdajnik”, „Divlje seme”, „Klakson”, a pogotovo po tri poslednja ostvarenja. To su „Nemirni” koji se bavi decom funkcionera, a onda i dva dela iste priče, prvi „Pre istine” i drugi „Zazidani”, gde imamo predstavljen pun krug događaja i likova od kraja rata do kraja šezdesetih i koliko je sve drugačije, pa i suprotno od onoga kako se očekivalo i kako na izgled jeste, predstavljeno kroz slučajeve bivšeg partizana i bivšeg četnika, a potom i odnos zatvorskog čuvara sa jednim od njih (spojler je reći kojim).
Sve u svemu, misterija oko Kokana Rakonjca je jedna od najvrelijih tačaka u jugoslovenskom i srpskom filmu, s jedne strane se premalo priča o njoj, pa i nije toliko poznata priča, a sa druge strane imate ljude koji se bave time i koji bi dali bubreg samo da saznaju istinu o svemu. Bolje sačuvati bubreg, jer istinu ili nećemo saznati ili nećemo poverovati u nju ako se i rasvetli, tako da sve što nam ostaje jeste da se bar podsetimo malo češće Rakonjca, a naročito njegovih dela. Nije zgoreg.
Izvor: FB Gromade filmske
