Kraj semestra u Beču ove godine nije proslavljen na uobičajen način — umesto klasičnog izlaska, srpska omladina u austrijskoj prestonici odlučila je da se zabavi tako što će istovremeno pomoći porodici u nevolji. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe i Srpski centar iz Beča organizovali su tematsku žurku pod nazivom „Glavo luda”, na otvorenom, na lokaciji Gleis 19, kao svojevrsni oproštaj od semestra uz najveće hitove Zdravka Čolića.
Ideja je bila jednostavna, ali efektna – spojiti nostalgiju, dobru muziku i osećaj zajedništva sa konkretnom humanitarnom svrhom. Od 17 do 22 časa, uz numere Čolića, ali i njegovog nemačkog „zlog brata” Dravka, kao i drugih domaćih i regionalnih pop izvođača, atmosferu su vodili DJ Aleksandar Čolak Torlaković i DJ Jovan Stević. Cela zamisao događaja bila je da se okupljanje mladih iz srpskog rasejanja u Beču pretvori u priliku da se pruži ruka nekome kome je pomoć preko potrebna.
Foto: arhiva Srpski centar Beč
Ta osoba, u ovom slučaju, bila je porodica Bižić iz Šida – šestočlana porodica koja se već duže vreme bori sa teškim životnim okolnostima. Otac Srđan ostao je bez posla nakon operacije noge, i danas se snalazi povremenim fizičkim poslovima da bi prehranio porodicu, dok mu sinovi pomažu koliko mogu – rastavljaju stare automobile i prodaju cigle da bi uštedeli nešto novca za svoje potrebe. Najstariji sin Đorđe sanja da postane programer, ali nema ni laptop na kome bi mogao da uči i radi. Porodica živi u staroj, neuslovnoj kući sa problemima vlage i nedostatkom prostora, dok je izgradnja novog doma stala zbog nedostatka novca.
Cela ideja žurke bila je da se prihod od ulaznica i dobrovoljni prilozi u potpunosti usmere ka toj porodici – i, kako se ispostavilo, plan je uspeo. Nakon završetka događaja, organizatori su sa zadovoljstvom objavili da je zajedničkim snagama prikupljeno 1.700 evra za porodicu Bižić. U zahvalnicama koje su usledile, Srpski centar i organizacija Srbi za Srbe Austrija posebno su istakli uspešnu saradnju dve organizacije, kao i doprinos DJ-eva Aleksandra Torlakovića i Jovana Stevića, čija je muzika, kako su naveli, „i manje poznate Čoline hitove” pretvorila u pravu proslavu.
Poruka koja je ostala iza „Glave lude” jasna je – zabava i dobročinstvo ne moraju biti odvojeni, a bečka srpska zajednica je, uz Čolinu muziku u pozadini, još jednom pokazala da dobro srce i dobra volja mogu doneti stvarnu, opipljivu pomoć onima kojima je najpotrebnija. Organizatori su najavili i nova žurke u istom duhu, poručujući svima koji su bili deo večeri da se vide na sledećem okupljanju.
Dravco -priča iza nadimka
Godine 1974, Zdravko Čolić je potpisao ugovor sa nemačkom filijalom muzičke kuće WEA/Warner Bros. Records, sa ambicijom da izgradi karijeru i na zapadnom, nemačkom tržištu. Problem je bio što su nemački producenti smatrali da je ime “Zdravko” teško za izgovor nemačkom uhu, pa su mu dali umetničko ime Dravco.
Pod tim imenom snimio je mini-album „Madre Mia (Meine Mutter)”, sa pesmama na nemačkom jeziku (Rock’n’Roll Himmel, Alles was ich hab), a kasnije i par pesama na engleskom (Light Me – I’m Not a Robot Man).
Ipak, od ambicija da postane zvezda na njemačkom tržištu je odustao, jer bi to od njega tražilo da se preseli u Nemačku, što nije želeo. Vratio se u Jugoslaviju, i baš u tom periodu (1977. godine), snimio album „Ako priđeš bliže”, kojim je konačno osvojio celu jugoslovensku scenu kao “Čola” – nadimak koji mu je, za razliku od „Dravca”, ostao za ceo život.
Izvor: Rasejanje.info
