Poslednjeg nastavnog dana školske 2025/2026. godine, dvorište Srpske osnovne škole Nikola Tesla na Trgu ruža u Budimpešti napunilo se cvećem, muzikom i onim posebnim uzbuđenjem koje pratilo generacije osmaka pred veliki korak dalje u životu. Predstavnici škole priredili su svečanost opraštanja za svoje najstarije učenike – trenutak koji je, kako se na kraju pokazalo, ostavio dubok trag i na male maturante i na sve okupljene.
Dan je počeo svečanim defileom kroz hodnike ukrašene cvećem i svežom travom, kojim su osmaci, predvođeni svojim razrednim starešinama Nevenom Bogićević Nađ i Monikom Ristić, ušli u posebno pripremljenu aulu školske sale. Prostor koji je, kako ističu u školi, izgrađen baš za ovakve važne trenutke u životu učenika, ovoga puta su ukrasile profesorke Izabela Borza, Sašenjka Meljnikov Ivanović i Olivera Munišić.
Foto: Srpska škola Nikola Tesla u Budimpešti
Svečanost je otvorena mađarskom i srpskom himnom, a ulogu domaćina, umesto bolesne koleginice, preuzela je Kalina Zeljković, učenica devetog razreda gimnazije, koja je stigla u pomoć u posljednji trenutak i pozdravila okupljene učenike, profesore i mnogobrojne roditelje i članove porodica. Svečanosti je prisustvovao i Andrija Roskov, potpredsednik Samouprave Srba u Mađarskoj.
Centralni deo programa bila je maštovita scenska igra o devojčici iz porodice Petrović koja se oprašta od svoje osnovne škole – priča ispletena rukama talentovanih sedmaka Angeline Radovanović, Konstantina Vujakovića, Vuka Kljajića, Lazara Agatonovića, Tamaša Terenjija, Viktora Foštića, Lene Šikić i Damjana Vislavskog, uz pomenutu Kalinu Zeljković, dok su u realizaciji projekta učestvovali i devetaci Lazar Stamatović i Uroš Vislavski. Predstavu su pratili slajdovi s fotografijama slavljenika iz ranijeg detinjstva, a uz slike su čitane i njihove nekadašnje želje i sadašnji planovi – podsetnik koliko su, u samo osam godina, ti mali ljudi porasli.
Iza cele ideje stajala je Olivera Mladenović Munišić, profesorka muzičke kulture i dugogodišnja horovođa, koja je organizovala svečanost uz podršku učenika gimnazijskog 9/a razreda i njihove razredne Vesne Babić Sedlaček. Dvojezični opro straini govor, na srpskom i mađarskom, izgovorili su sedmaci Tamaš Terenji i Angelina Radovanović, dok su u ime samih slavljenika govorili Mila Bošnjak i Bene Benković.
Sledio je trenutak koji retko koga ostavlja ravnodušnim – osmaci su cveće predali svojim razrednim starešinama, ali i učiteljicama Jasmini Adžić i Vesni Pećovski, koje su ih dočekale još kao prvake, kao i profesorki Oliveri Mladenović Munišić. Potom se, kao mali pozorišni obrt, začuo zvuk zvona na „vratima porodice Petrović”- u posetu su stigle direktorka Vesna Rac-Petin Vejmola i njena zamenica Marina Bućan, koje su se obratile osmacima na srpskom i mađarskom jeziku. Direktorka je poručila učenicima da je izuzetno ponosna na njih i da nikada ne treba da zaborave da su svoje osnovno obrazovanje završili baš u ovoj školi na Trgu ruža – rečenica koja je, po svemu sudeći, mnogima ostala u sećanju. Osmaci su joj, kao znak zahvalnosti, uzvratili cvećem, kao i zamenici Marini Bućan.
Svečanost je krunisana dodelom diploma i poklon-knjiga najzaslužnijim učenicima – Mili Bošnjak, Petri Lendak, Iris Einvahter i Marku Puškašu – a čitav događaj zaokružen je puštanjem balona sa željama slavljenika u školskom dvorištu obasjanom letnjim suncem.
Za osmake sa Trga ruža, taj dan ostaće u velikom sećanju kao trenutak u kome se detinjstvo simbolično zatvorilo, dok su iznad njihovih glava, zajedno sa balonima, poletele i nove želje za predstojeće srednjoškolske dane.
Izvor: Rasejanje.info
