Milioni vozača u Nemačkoj i dalje u novčaniku nose staru, roze ili sivu vozačku dozvolu klase 3 – papirni dokument koji je decenijama bio sinonim za pravo da se vozi „skoro sve”. Sa obaveznom zamenom starih dozvola za jedinstvenu evropsku plastičnu karticu, mnogi vlasnici sada sebi postavljaju pitanje koje do sada nisu morali – šta im ta stara dozvola zapravo dozvoljava, a šta ne.
Prelazak na EU vozačku dozvolu sprovodi se postepeno, prema godini rođenja ili godini izdavanja dokumenta, a cilj mu je sprečavanje falsifikata i uvođenje jedinstvenog standarda u celoj Uniji. Svaka dozvola izdata pre 19. januara 2013. godine mora biti zamenjena, pri čemu su vozači koji su dozvolu stekli između 1999. i 2001. godine već morali da to učine do 19. januara ove godine. Zamena košta u srednjem dvocifrenom iznosu, u evrima.
Odgovor na pitanje šta stara „trojka” zapravo pokriva leži u tome kada je dokument izdat – i da li u zapadnoj ili u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Prema informacijama nemačkog auto-kluba ADAC, vlasnici stare klase 3 mogu, u principu, da upravljaju putničkim vozilima klasa B i BE, kao i teretnim vozilima klasa C1 i C1E, te vozilima klasa AM i L. Oni koji su dozvolu stekli pre aprila 1980. godine imaju pravo i na lake motocikle do 125 kubnih centimetara, što danas odgovara klasi A1 – detalj koji mnoge iznenađuje, jer nisu ni znali da im ta mogućnost stoji na raspolaganju.
Posebno zanimljivo je pravilo o prikolicama. Vozila ukupne dozvoljene mase do 7,5 tona ne predstavljaju nikakav problem, ali stara dozvola klase 3 ide i dalje od toga: dozvoljava vuču kombinacija čak do 17,5 tona kod prikolica sa jednom osovinom, odnosno do 18,75 tona kod prikolica sa tandem osovinom – pod uslovom da samo vučno vozilo ne prelazi 7,5 tona. Taj deo ovlašćenja praktično odgovara današnjoj klasi CE, ali sa jednim uslovom za starije vozače: nakon 50. godine života, primenjuju se sva ograničenja koja važe za teretnu klasu, a za nastavak korišćenja ovog prava potrebna je i lekarska potvrda, nakon čega se ovlašćenje (klasa CE 79) izdaje na period od pet godina.
Oni koji zanemare granice svoje dozvole ne izlažu se samo administrativnom problemu. Vožnja vozila koje prevazilazi ovlašćenja stare klase 3 tretira se kao vožnja bez vozačke dozvole, prekršaj predviđen članom 21. nemačkog Zakona o bezbednosti saobraćaja, za koji su predviđene ozbiljne sankcije – uključujući i zatvorsku kaznu do 12 meseci. Znatno blaže se kažnjava obično zaboravljanje dozvole kod kuće, kao i propuštanje roka za njenu zamenu, za šta je predviđena simbolična novčana kazna od 10 evra.
Za mnoge vozače stare generacije, ova pravila znače da njihova na izgled skromna „trojka” u praksi otvara više vrata nego što bi na prvi pogled izgledalo – ali i da granice te dozvole vredi dobro poznavati pre nego što se sednu za volan nekog većeg vozila ili teže prikolice.
Izvor: Rasejanje.info
