Beogradska autorka i pravnica Jelena Dojčinović, koja već 12 godina radi sa decom sa posebnim potrebama u humanitarnoj organizaciji „Dečije srce”, predstavila je svoj roman „Zvončica i trka ljubavi” u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Nici. Za Dojčinović, koja je svoju prvu knjigu objavila tek u 64. godini, oslanjajući se na sopstveno životno iskustvo, ovo veče u Francuskoj ostalo je, kako sama kaže, jedan od najlepših trenutaka na promotivnoj turneji koja je već vodila kroz brojne knjižare i galerije, a nastavlja se u novembru u Beču.
„Srpska pravoslavna crkva u Nici dočekala me je sa toliko ljubavi da sam još uvek pod utiskom”, priznaje Dojčinović. Promociju je, kaže, obeležilo prisustvo Kola srpskih sestara i udruženja Srbi u Nici, čiji članovi su svojim gostoprimstvom i organizacijom pokazali da zajednica u ovom francuskom gradu živi punim srcem.
Foto: arhiva S. Dojčinović
Ljubav koja se oseti čim uđeš u crkvu
Dojčinović posebno ističe ulogu domaćina večeri – oca Igora Vujisića i popadije, kao i predstavnica Kola srpskih sestara Žene mironosice, čiju je posvećenost i organizaciju opisala kao izuzetnu. Zahvaljujući njima, veče nije bilo samo književna promocija, već prava proslava zajedništva – u duhu iste bezuslovne ljubavi o kojoj govori i njena knjiga.
Roman „Zvončica i trka ljubavi” nosi poruku da je radost jača od tuge i da ljubav ima moć da leči i povezuje ljude – ideja koju je Dojčinović, po sopstvenim rečima, pretočila u knjigu kao lično svedočanstvo, uverena da nijedan susret nije slučajan. Baš takav susret, kaže, doživela je i u Nici.
Poziv da se podrži borba za sopstveni dom
Iza lepih reči i topline te večeri, Dojčinović je poručila i nešto konkretno: prostor u kojem se crkva danas nalazi trenutno je iznajmljen, a zajednica se bori da ga otkupi i konačno dobije svoj stalni dom. „Treba ih podržati u toj plemenitoj borbi”, poručuje autorka, dodajući da bi volela da se o toj večeri piše više zbog njih nego zbog nje same.
Foto: arhiva S. Dojčinović
Podseća i na to da udruženje Srbi u Nici nedavno objavilo tekst pod naslovom „Zašto je Nica grad zagrljaja” – lep prikaz duha koji, prema njenom svedočenju, ova zajednica zaista i živi. Poziva čitatelje da zapamte i podrže njihov rad, jer je, kaže, „zaista vredan divljenja”.
Za autorku čija je knjiga, kako sama poručuje deci, podsetnik da je „radost u nama, kao i ljubav”, večer u Nici bila je potvrda da ta poruka putuje daleko od Beograda – sve do jedne male srpske crkve na francuskoj obali, gde je, uz zagrljaj i suze radosnice, pronašla nove srodne duše.
Izvor: Rasejanje.info
