Grčka, koja je tokom dužničke krize doživela jedan od najvećih odliva stanovništva u novijoj evropskoj istoriji, beleži iznenađujući preokret: skoro dve trećine onih koji su se iselili sada se vraća u zemlju. U pitanju su pre svega mladi, visoko obrazovani ljudi, čiji odlazak je godinama opisivan kao dramatičan „brain drain”.
Tokom 2010-ih više od 700.000 Grkinja i Grka napustilo je domovinu, jer u njoj nisu videli profesionalnu perspektivu. Na vrhuncu krize, u proleće 2013, nezaposlenost je dostigla 27,5 odsto, dok je među mladima uzrasta od 15 do 24 godine čak 65 odsto onih koji su tražili posao ostajalo bez posla. Godinama je zemlju napuštalo i do 56.000 ljudi godišnje – više od 150 dnevno – a broj grčkih lekara u inostranstvu se utrostručio.
Od 2019. konzervativna vlada pokušava da taj trend preokrene agresivnim programom povratka. Povratnici sedam godina plaćaju porez na dohodak samo na polovinu prihoda, dok država pod određenim uslovima subvencioniše poslodavce kako bi mogli da ponude plate konkurentne u međunarodnim okvirima. Srce te strategije je platforma „Rebrain Greece”, svojevrsna berza poslova za one koji razmišljaju o povratku. Zainteresovani tamo ostavljaju svoje profile, kompanije objavljuju slobodna radna mesta, a sve se dopunjuje regrutacionim događajima u Londonu, Amsterdamu, Njujorku, Diseldorfu i Štutgartu, gde je grčka dijaspora najbrojnija.
Na poslednjem takvom skupu u Londonu, u maju, prijavilo se više od 3.100 učesnika, a predstavnici 35 velikih grčkih kompanija vodili su razgovore sa kandidatima. Najtraženiji su stručnjaci iz IT sektora, tehnologije, finansija, konsaltinga, revizije, kao i kadrovi za energetiku, farmaceutsku industriju i zdravstveni sektor. Povratnici su posebno cenjeni jer donose ne samo diplome, već i međunarodno iskustvo i razvijene menadžerske veštine.
Ipak, nedavno objavljena studija OECD-a i Nacionalnog dokumentacionog centra (EKT) pokazuje da finansijski podsticaji nisu glavni razlog povratka. Više od polovine povratnika ima između 20 i 39 godina, oko 60 odsto je visoko obrazovano, ali plate u Grčkoj i dalje zaostaju – stručnjaci u proseku zarađuju oko 43 odsto manje od EU proseka, a rukovodioci 30 do 35 odsto. Uprkos tome, presudni su drugi motivi: porodica, klima i životni stil.
Prema toj studiji, ponovno okupljanje porodice je najčešći razlog povratka, što potvrđuje i istraživanje instituta Kapa Research. Čak 82 odsto ispitanih navodi blizinu porodice i prijatelja kao ključni motiv, dok 63 odsto ističe mediteransku klimu, prirodu i kvalitet života. Tek 16 odsto povratnika kaže da su poreske olakšice bile presudan razlog da se vrate.
Vlada programom ne cilja samo tržište rada, već pokušava da ublaži i ozbiljan demografski pad. Stopa nataliteta je od 2007. do danas pala sa 10,1 na 6,7 rođenja na 1.000 stanovnika, a iseljavanje, nezaposlenost i pad prihoda dodatno su ubrzali starenje društva. Manje stanovnika znači veći pritisak na penzioni sistem, ali i rizik za budući privredni rast koji Grčkoj treba kako bi smanjivala ogromni javni dug.
Podaci, međutim, pokazuju da se trend zaista menja. Ministarka rada Niki Kerameus navodi da je u poslednjih 15 godina zemlju napustilo oko 734.000 ljudi, a da se 473.000 već vratilo. Od 2023. godine bilans migracija ponovo je pozitivan – u zemlju dolazi više ljudi nego što je napušta. Po oceni vlade, „brain drain” se pretvara u „brain gain”, a 2024. broj povratnika bio je za oko 20.000 veći od broja novih iseljenika.
Za Grčku, koja je još od 19. veka poznata kao emigraciona zemlja, ovo je važan preokret. Nekada su u Nemačku i druge evropske zemlje odlazili pretežno nekvalifikovani radnici iz siromašnih regiona, danas se vraćaju mladi profesionalci i akademci sa iskustvom iz Berlina, Londona ili Amsterdama. Ako država uspe da zadrži taj trend, u godinama pred nama upravo oni bi mogli da budu motor novog rasta – i da priču o odlasku iz Grčke pretvore u priču o povratku.
Srbija je na žalost itekako daleko od ovoga trenda. Iz Srbije se i dalje masovno iseljava.
Foto: pexels.com
Izvor: Rasejanje.info
