Evropska komisija razmatra pokretanje istrage o uvozu određenih građevinskih materijala iz više balkanskih država, zbog sumnje da se preko njih zaobilaze antidampinške carine uvedene na kinesku staklenu vlakna. Prema navodima sagovornika upućenih u postupak, veruje se da se deo proizvoda sa Balkana pravi od jeftine kineske staklene vune na koju u EU već važe posebne dažbine.
U fokusu moguće istrage nalaze se takozvane „otvorene mreže od staklenih vlakana”, koje se često koriste u sistemima za termoizolaciju zgrada. Evropska komisija već godinama optužuje kineske proizvođače da svoje proizvode plasiraju na tržište Unije po nerealno niskim cenama, čime ugrožavaju evropske fabrike. Zbog toga je EU u više navrata uvodila dodatne carine na uvoz staklenih vlakana, uključujući i pošiljke iz Egipta koje, prema ranijim istragama, takođe stoje u vezi sa kineskim kompanijama.
Sada se sumnja da kineski proizvođači pokušavaju da zaobiđu ove mere tako što koriste lokalne fabrike u pojedinim balkanskim zemljama. U njima se od jeftine kineske staklene vune sklapaju gotovi proizvodi – otvorena staklena mreža – koji se zatim kao roba „sa Balkana” izvoze u EU. Takva praksa, ako bude dokazana, formalno bi predstavljala strategiju zaobilaženja antidampinških i antisubvencionih carina, na šta evropsko pravo izričito reaguje.
Istovremeno, Brisel pojačava politički pritisak na uvozni talas jeftine kineske robe. Trgovinski deficit EU sa Kinom trenutno iznosi oko milijardu evra dnevno, pa Komisija želi da do oktobra postigne vidljive rezultate u pregovorima sa Pekingom. Trgovinski komesar Maroš Šefčovič najavio je da će posetiti Kinu na jesen, ali Komisija upozorava da je spremna da aktivira svoje zaštitne mehanizme i pre toga, ukoliko proceni da je to potrebno.
Problem kineske staklene vune posebno zabrinjava evropsku industriju. EU godišnje proizvodi oko milion tona rastopljenog stakla u fabrikama u osam zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska i Italija. Prema podacima udruženja Glass Fibre Europe, višak kapaciteta kineskih proizvođača danas premašuje ukupnu potražnju na tržištu EU za više od sto odsto, što znači da bi uvoz bez dodatnih ograničenja mogao da izazove ozbiljna oštećenja evropskih fabrike i radnih mesta.
U poslednjih godinu dana, broj slučajeva u kojima EU ispituje navodno nelojalne kineske trgovinske prakse porastao je u više industrijskih grana. Ipak, Komisija je na udaru kritika zbog toga što njene istrage traju dugo, dok se tržišni pritisak oseća odmah. Lideri država članica su zato na junskom samitu zadužili Komisiju da preispita i osavremeni svoje instrumente trgovinske zaštite. Trenutni pravni okvir ipak ostaje ograničen – Evropska komisija može da reaguje po principu „proizvod po proizvod”, uvodeći ciljane carine, kvote ili druge mere na konkretne artikle. U okviru šire strategije razmatra se i dodatna zaštita evropske hemijske industrije od kineske konkurencije. Komisija je, prema navodima, pozvana da komentariše ove planove i moguće nove istrage, ali do objavljivanja teksta još nije dala zvaničnu izjavu.
Izvor: Rasejanje.info
