Članovi Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. iz Srbije obeležili su ove godine Srpski dan u Parizu, upravo tamo gde se srpska istorija najtiše, ali najupečatljivije susreće sa francuskim pamćenjem – kod spomenika kraljevima Petru I Karađorđeviću i Aleksandru I u Bulonjskoj šumi i među belim krstovima Srpskog vojnog groblja u Tijeu. Ovim skupom Društvo je još jednom podsetilo da Srpski dan nije tek komemoracija, već živo sećanje na vreme kada je jedna velika evropska država odlučila da svom narodu ispriča priču o Srbiji.
Malo je poznato da je 25. juna 1916. godine u celoj Francuskoj održan Srpski dan. U trenutku kada je Srbija iza sebe imala golgotu preko Albanije, desetine hiljada mrtvih, razorenu zemlju i narod rasut po svetu, Francuska nije ostala nema. Na inicijativu francuskih vlasti i Nacionalnog komiteta za pomoć, u školama, na trgovima i u javnim ustanovama govorilo se o istoriji Srbije, o Kosovskom boju, o herojstvu srpske vojske i stradanju srpskog naroda. Organizovane su humanitarne akcije, prikupljana je pomoć za srpske izbeglice, štampani su plakati i brošure – čitava Francuska bila je pozvana da pomogne svom savezniku.
Foto: Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918.
Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. svojim ovogodišnjim obeležavanjem Srpskog dana u Parizu upravo na Vidovdan podseća da to nije bio samo čin solidarnosti. Bio je to izraz dubokog poštovanja prema narodu koji je, uprkos gotovo nezamislivim gubicima, odbio da se odrekne slobode. Francuska je tada pokazala da savezništvo nije samo vojni sporazum, već zajednica vrednosti, saosećanja i međusobnog poverenja.
Uz članove Društva, Srpski dan u Parizu obeležio je i deo srpske zajednice u Francuskoj, koji je svojim prisustvom, molitvom i okupljanjem pokazuje da sećanje na srpske vojnike i istorijsko prijateljstvo dve zemlje živi i van granica Srbije. Više od jednog veka kasnije, okupljanje kod spomenika kraljevima Petru i Aleksandru i na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu ne znači samo da je odata počast onima koji su položili život za slobodu već je čuvana uspomenu i na prijateljstvo koje je opstalo kroz vreme – na prijateljstvo koje nije nastalo iz interesa, već iz zajedničke borbe, međusobnog poštovanja i spremnosti da se u najtežim trenucima pruži ruka prijatelju.
Nije slučajno što je ovaj dan obeležen baš na Vidovdan. Vidovdan je simbol istorijskog pamćenja, dan kada se sećamo svih onih koji su svoje živote položili za slobodu i dostojanstvo otadžbine. Obeležavanjem Srpskog dana u Parizu na Vidovdan, Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918, zajedno sa srpskom zajednicom u Francuskoj, spojilo je dva važna sećanja – žrtvu i solidarnost, srpsku golgotu i francusko razumevanje. Time je poslata jasna poruka da je dužnost sećanje na to prijateljstvo, izgrađeno u najtežim vremenima veoma važno, jer se tim čuvanjem prenosi budućim generacijama, da je to deo našeg identiteta, a ne fusnota istorije.
Sutra: Počast porodici Tranije
Izvor: Rasejanje.info
