Obeležena krsna slava u Srpskom Semartonu – Kruna sačuvana u zajedništvu

Mesna organizacija Saveza Srba, Kolo srpskih sestara Kruna i KUD Kruna iz Srpskog Semartona u Rumuniji proslavili su svoju krsnu slavu – Svetog Proroka Iliju, jednog od najpoštovanijih svetitelja u srpskoj i rumunskoj pravoslavnoj tradiciji. Slavski kolač prerezao je protojerej Milivoj Gornik, a svojim prisustvom slavlje je uveličao Dejan Popov, podprefekt Tamiške županije, što je dodatno naglasilo značaj srpske zajednice u ovom delu Rumunije.

Reklama

Kolo srpskih sestara Kruna u Srpskom Semartonu nastavlja tradiciju ženskih dobrotvornih i kulturnih društava koja su više od jednog veka važan oslonac srpske zajednice – kako u matici, tako i u rasejanju. Članice Krune poznate su po pripremi slavskog kolača, koljiva i domaćih poslastica, ali i po tome što učestvuju u komemoracijama, manifestacijama i čuvanju sećanja na znamenite ljude iz mesta, poput pesnika i profesora Jovana Čokolavića. Njihov rad u Srpskom Semartonu spaja brigu o tradiciji, veru i svakodnevnu podršku zajednici, u duhu ideala Kola srpskih sestara kao dobrotvornog i kulturno‑prosvetnog udruženja.

Sama slava Svetog Proroka Ilije u ovom mestu protekla je skromno, ali dostojanstveno – uz zajedničku molitvu, lomljenje slavskog kolača, slavsku trpezu i okupljanje članova Saveza Srba, Krune i KUD‑a Kruna oko crkve i parohije. Sveti Ilija, u narodu poznat kao Gromovnik, u rumunskoj pravoslavnoj tradiciji obeležava se 20. jula, uz brojne običaje i verovanja, a upravo ta blizina datuma i zajedničkih običaja dodatno povezuje Srbe i Rumune u Temiškom području.

Srbi u Tamišu i Temišvaru ubrajaju se u starosedeoce ovog kraja, sa višestvekovnim prisustvom u Banatu, crkvama, pevačkim društvima i kulturnim ustanovama. Srpski Semarton je jedan od onih banatskih punktova gde se identitet srpske zajednice čuva kroz liturgiju, pesmu, krsne slave i rad udruženja poput Kola srpskih sestara Kruna i KUD‑a Kruna. Upravo zato ovakve slave nisu samo verski praznik, već i potvrda da srpska zajednica u Rumuniji i dalje živi svoje običaje – tiho, skromno, ali istrajno.

Izvor: Rasejanje.info