Ovo je priča porodice Nikolić koja je u Kanadi pronašla novi dom, ali nikada nije zaboravila svoje srpske korene
Ana je odrasla na Dorćolu, Marko u Zemunu. I tako su se Dorćol i Zemun – dve četvrti istog grada – spojile se 2007. godine kad su se oni upoznali. Nijedno od njih tada nije moglo da zamisli da će, godinama kasnije, njihovo četvoro dece odrastati na drugom kraju sveta, u kanadskom u Vinipegu, u provinciji Manitoba, i to, kako ističu „hiljadama kilometara od ulica na kojima su odrasli, ali nikad zaista daleko od njih”.
Odluka o odlasku doneta je slučajno – Marku se javio brat da kaže, da se u firmi, u kojoj radi, u Kanadi, traži čoveka. Marko je krenuo sam, kao mehaničar u zemlju, koju nije poznavao. Ana je sa četvoro dece ostala u Beogradu još deset meseci, čekajući da porodica opet bude na jednom mestu. Kad su se konačno spojili, prvo odredište bio je Vankuver; tek kasnije, kad su osetili da im tamo nije suđeno da ostanu, preselili su se u Vinipeg. Marko je godinama gradio karijeru i sticao sertifikjutate, a Ana je birala posao prema jednom merilu – da joj ostane vremena za decu, posebno za sina Uroša, koji ima autizam.
Foto: arhiva A. Nikolić
Grad koji je postao njihov
Pet godina života u Kanadi donelo je stalni boravak, a sa njim i pitanje koje se više nije moglo odlagati: da li je Vinipeg zaista dom. Odgovor je došao pre svega zbog sina Uroša – grad mu je pružio podršku kakvu porodica nije mogla da zamisli pre dolaska. Uz to su tu bili i prijatelji, i zajednica koja ih je prihvatila kao svoje.
Ta pripadnost se vremenom pretvorila u naviku srca: nedeljna liturgija, ćerke na folkloru, deca koja uče da igraju ono što su igrali i njihovi preci. Ana to ne doživljava kao puku tradiciju – za nju je to način da deca, gde god ih život odnese, znaju ko su i odakle dolaze.
Kamera kao sećanje
Iz te iste potrebe da ništa ne bude zaboravljeno rođen je Jutjub kanal „Srpski koreni Canadian Life”. Kako ističe bračni par Nikolić kanal nije nastao radi gledanosti – već zato što su želeli da jednog dana deca i unuci vide njihove prve, nesigurne korake u novoj zemlji. Usput je kanal postao i prozor kroz koji ljudi na Balkanu gledaju kanadsku svakodnevicu – školu, posao, putovanja, razlike između dva sveta, događaje srpske zajednice u Manitobi. Kad im stranci na ulici kažu da gledaju njihove snimke, to im, kaže Ana, znači više od bilo koje statistike.
Bez presude, samo iskustvo
Ova porodica ne nameće svoje iskustvo drugima. Ko želi da ode iz Srbije, neka sam odluči; ko želi da proba život u rasejanju, neka dođe i vidi svojim očima. Život napolju, priznaju, nije za svakoga – ali čovek može da poštuje zemlju koja mu je dala prilika, a da istovremeno nikad ne izgubi iz vida odakle je krenuo.
A kad se sve sabere – posao, kanal, godine izgradnje novog života Ana kaže da ništa od toga nije njihov najveći uspeh. Najveći uspeh je nešto mnogo jednostavnije: ostali su, uprkos svemu, zajedno, kao porodica.
„Možda smo otišli iz Zemuna i sa Dorćola, ali oni nikada nisu otišli iz nas”, naglasili su Ana i Marko.
Izvor: Rasejanje.info
