Podatak da doza kokaina u Nemačkoj danas košta koliko i malo pivo više ne šokira stručnjake – on samo potvrđuje ono na šta upozoravaju već godinama. Prema zvaničnim podacima Agencije Evropske unije za droge i nemačkog Saveznog kriminalističkog ureda, cena takozvane linije kreće se između 1,40 i 3,40 evra, dok gram na ulici košta oko 68 evra. Šef BKA Holger Minh ovu pojavu opisuje slikovito – kao „beli cunami-talas” koji je preplavio zemlju, objašnjavajući da je tržište u Severnoj Americi zasićeno, pa se kriminalne mreže sve više okreću Evropi.
Cena pada, čistoća raste
Iza na izgled bezazlenog podatka o ceni krije se opasna kombinacija. Od 2014. godine realna cena kokaina u Evropi kontinuirano opada, dok je njegova čistoća u istom periodu drastično porasla – sa nekadašnjih ispod 50 odsto na današnjih prosečnih 70, a u pojedinim slučajevima i do 90 odsto. Za korisnika to znači da, konzumirajući istu količinu na koju je navikao, nesvesno unosi znatno jaču dozu, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Najnoviji Evropski izveštaj o drogama za 2026. godinu, koji je predstavio evropski komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner, pokazuje da je kokain danas dostupniji nego ikada ranije. Iako je zaplenjena količina 2024. godine opala za više od 20 odsto u odnosu na prethodnu, broj samih zaplena porastao je na čak 97.000, što ukazuje na sitnije pošiljke, raznovrsnije rute i sofisticiranije metode krijumčarenja.
Droga koja više nema socijalnu adresu
Predstava o kokainu kao „ekskluzivnoj drogi otmenih krugova” odavno je prevaziđena. Analize otpadnih voda u nemačkim gradovima pokazuju da se supstanca konzumira u svim društvenim slojevima, nezavisno od prihoda ili obrazovanja, i da se sve više širi i van granica velikih urbanih centara. Posebno zabrinjava trend među mladima – prema Studiji o afinitetu prema drogama za 2026. godinu, konzumacija kod osoba između 18 i 25 godina se u poslednjoj deceniji više nego utrostručila.
Ovom trendu doprinose i novi, znatno pristupačniji kanali nabavke. „Koks-taksiji” danas drogu dostavljaju direktno na kućnu adresu, dok šifrovane aplikacije za razmenu poruka kupovinu čine anonimnom i gotovo bezbolnom. Time je nestala i poslednja prepreka koja je nekada odvraćala povremene korisnike od redovne konzumacije.
Iza brojki – organizovani kriminal i zdravstvena kriza
Podaci iz zdravstvenog sistema slikaju alarmantnu sliku – kokain je danas najčešće prijavljivana ilegalna supstanca kod slučajeva akutnog trovanja u evropskim urgentnim centrima, a učestvuje u oko 27 odsto svih smrtnih slučajeva povezanih sa drogom na kontinentu. Broj medicinskih tretmana zbog zloupotrebe kokaina porastao je između 2013. i 2023. godine za čak 230 odsto – stopa rasta kojoj teško da ijedna druga droga može da parira.
Stručnjaci upozoravaju i na dimenziju problema koja često ostaje van fokusa javnosti. Globalno tržište kokaina neraskidivo je povezano sa organizovanim kriminalom, trgovinom ljudima i korupcijom, od uzgajivačkih regiona u Južnoj Americi, preko međunarodnih šverc-ruta, do distributivnih mreža u evropskim gradovima. Svaka pojedinačna kupovina na ulici tako, direktno ili indirektno, finansira upravo te kriminalne strukture.
Kombinacija niske cene, visoke čistoće i lakog pristupa učinila je kokain jednim od centralnih problema savremene Evrope. Stručnjaci se slažu da prevencija, koja se i dalje oslanja na zastarelu sliku marginalne droge namenjene uskom krugu ljudi, mora hitno da se prilagodi novoj realnosti – baš kao i politika, koja pred drogom prisutnom u širokim slojevima društva više ne može da se osloni isključivo na klasično krivično gonjenje.
Foto:Pexels.com
Izvor: Rasejanje.info
