Između naučnih snova, siromaštva i porodične tajne
Završetak studija doneo je Milevi Marić i Albertu Ajnštajnu nove izazove. Albert je početkom avgusta 1900. godine diplomirao na Politehničkoj akademiji, očekujući da će kao uspešan student dobiti mesto asistenta kod nekog od svojih profesora. Posebno je želeo da radi kod profesora Hajnrika Fridriha Vebera, ali se to nije dogodilo.
I Mileva je kod profesora Vebera slušala predavanja iz fizike i radila u laboratoriji Politehnikuma. Zajedno sa Albertom razmišljala je o problemima iz fizike, tražeći matematička rešenja za pitanja koja su ih zaokupljala još tokom studija.
Milevina nadarenost za matematiku i njena sposobnost da se snalazi u složenim formulama i jednačinama bile su vrlo izražene. Pojedini biografi i istraživači njihovog života smatrali su da je Mileva imala važnu ulogu u Albertovom radu tokom najranijih godina njegovog naučnog razvoja, dok drugi takve tvrdnje osporavaju. Nesporno je, međutim, da je bila obrazovana u oblasti matematike i fizike i da su njih dvoje u studentskim i prvim bračnim godinama često razgovarali o naučnim pitanjima.
Mileva i Albert
Albert je tada živeo skromno, oslanjajući se na pomoć rođaka, dok njegova porodica nije bila u mogućnosti da mu pruža veću finansijsku podršku. Poslovi koje je pronalazio bili su privremeni, a želja da ostvari univerzitetsku karijeru činila je neizvesnost još težom.
Mileva je brinula za njega i nastojala da mu pomogne. Njena privrženost Albertu bila je velika, ali je njen lični naučni put počeo da se suočava sa preprekama. U rukopisu se navodi da je, posle nesporazuma sa profesorom Veberom i povlačenja prijavljene doktorske disertacije, izgubila želju da nastavi školovanje na Politehnici.
U leto 1901. godine Mileva je boravila kod roditelja u Novom Sadu. Tada je, u pismu prijateljici Heleni Savić, govorila o završetku studija i razočaranju što nije uspela da doktorira: „Moje studije sam sad završila iako nisam uspela da doktoriram… Ja sam zbog njega mnogo izdržala, ali sad neću više da idem kod njega. Disertaciju sam povukla…“
To je bilo vreme u kojem se njihov odnos nalazio pred važnim iskušenjem. Mileva je ostala trudna, a po tadašnjim okolnostima rođenje vanbračnog deteta moglo je ugroziti Albertov položaj i mogućnost zaposlenja. Zato je početkom 1902. godine otišla kod roditelja u Kać, gde je rodila devojčicu Lizerl.
Albert nije došao da poseti Milevu i dete tokom njenog boravka kod roditelja. Ipak, nastavio je da joj piše, a u pismima je govorio i o naučnim pitanjima koja su ga zaokupljala, tražeći njeno mišljenje i pomoć u rešavanju pojedinih zadataka.
Sudbina njihove prve ćerke ostala je jedna od najvećih porodičnih tajni. U kasnijim godinama pojavljivale su se različite pretpostavke: da je Lizerl umrla kao mala, ali i da je možda data na usvajanje. Pouzdani podaci koji bi do kraja razjasnili njenu sudbinu nisu pronađeni, a Albert je nikada nije video.
Posle više od godinu dana provedenih u Srbiji, Mileva se vratila u Švajcarsku. Lizerl je ostala kod njenih roditelja, a Mileva i Albert venčali su se 6. januara 1903. godine u Bernu, gde je Albert u međuvremenu dobio zaposlenje u Saveznom patentnom zavodu.
Početak braka donosio je nadu u mirniji i sigurniji život. Albert je imao posao, Mileva je bila uz njega, a pred njima su bile godine u kojima će se roditi njihovi sinovi, nastati važni naučni radovi i otvoriti poglavlje koje će zauvek obeležiti njihova imena.
U sledećem nastavku: Godine u Bernu, rođenje sinova, naučni uspon Alberta Ajnštajna i život Mileve Marić u senci velikog otkrića.
Za portal Rasejanje.info Živko Marković
