Povratak u Cirih i Berlin kao prelomna tačka
Boravak porodice Ajnštajn u Pragu trajao je kratko, svega nekoliko semestara, ali je to vreme donelo prva ozbiljna neslaganja između Mileve i Alberta. Mileva se u novoj sredini nije osećala dobro, dok je Albert sve više bio usmeren na naučni rad i profesorsku karijeru.
U njihovom odnosu osećao se i pritisak Albertove porodice. Njegova majka nikada nije sa naklonošću prihvatila Milevu- Srpkinju, pravoslavne vere i ženu sa telesnim nedostatkom od rođenja. Takav odnos ostavljao je trag na Milevinom životu i njenom osećaju sigurnosti u braku.
Kada je Albert dobio poziv da se vrati u Cirih, Mileva se tome iskreno obradovala. On je 1912. godine prihvatio mesto redovnog profesora teorijske fizike na Politehničkoj akademiji, a porodica se početkom avgusta vratila u grad u kojem je njihova ljubavna priča počela.
U Cirihu su ponovo obnovili veze sa starim prijateljima. Posećivali su kulturne događaje, družili se i slušali Alberta kako svira violinu. U porodici se ponovo javila nada da će povratak u poznatu sredinu doneti više mira i stabilnosti.
Mileva je bila muzički obrazovana, a kasnije će, posle razvoda, pored časova matematike držati i časove klavira. Muzika je u njihovom domu imala posebno mesto, kao i u studentskim danima kada su se upoznali.
Čuvena naučnica Marija Kiri podržala je Albertov izbor za redovnog profesora Politehnike i tokom boravaka u Cirihu posećivala je porodicu Ajnštajn. Mileva je cenila Mariju Kiri, ne samo zbog njenog naučnog rada već i zbog njene posvećenosti porodici.
Foto: Vikipedija
Albertova slava je u međuvremenu rasla. Učestvovao je na naučnim skupovima, držao zapažena predavanja i postajao sve poznatiji u evropskim akademskim krugovima. Mileva je pratila njegov uspon i radovala se njegovom uspehu, verujući da je deo njihovih ranijih zajedničkih napora ugrađen u put koji je prešao.
Ipak, pred porodicom je bila nova velika odluka. U leto 1913. godine u Cirih je stigao Maks Plank, sa željom da Ajnštajna privoli da prihvati poziv iz Berlina. Ponuda je bila izuzetna: mesto redovnog profesora, rukovodeći položaj u istraživačkom institutu, članstvo u Pruskoj akademiji nauka i znatno veća primanja.
Mileva se tom preseljenju protivila. Cirih je bio grad koji je volela, mesto njihovih studentskih dana i dom u kojem su, uprkos teškoćama, imali prijatelje i poznatu sredinu. Albert je, međutim, prihvatio ponudu iz Berlina krajem 1913. godine, a na novu dužnost stupio je u aprilu 1914.
Porodica se tada preselila u nemačku prestonicu. Mileva je u Berlinu ostala usamljena, bez bližih prijatelja i bez osećaja pripadnosti sredini u kojoj nije želela da živi. Briga o deci, obaveze u domaćinstvu i sve izraženija udaljenost od supruga činili su svakodnevicu teškom.
Na kraju školske godine, u julu 1914, Mileva je sa decom otišla u Cirih na letnji raspust. Albert je ostao u Berlinu. Početak Prvog svetskog rata dodatno je promenio okolnosti, a odluka da Mileva sa sinovima ostane u Švajcarskoj postala je početak njihovog trajnog razdvajanja.
U sledećem nastavku: Milevin život u Cirihu tokom ratnih godina, bolest, finansijske teškoće i Albertova odluka da zatraži razvod
Za portal Rasejanje.info Živko Marković, Švajcarska
