Posle razvoda – briga za sinove i teška porodična iskušenja
Razvod Mileve Marić i Alberta Ajnštajna zvanično je okončan 1919. godine, ali prekid braka nije značio i nestanak zajedničkih porodičnih obaveza. Mileva je ostala u Cirihu sa sinovima Hansom Albertom i Eduardom, koga su od detinjstva zvali Tete, nastavljajući da se sama nosi sa materijalnim teškoćama i sve složenijim zdravstvenim stanjem mlađeg sina.
Albert je povremeno dolazio u Cirih i viđao decu. U periodu od 1920. do 1922. godine nekoliko puta je boravio kod porodice, razgovarao sa Milevom i provodio vreme sa sinovima. Hans je bio naklonjen nauci i tehničkim pitanjima, ali se teško mirio sa razvodom roditelja. Eduard je pokazivao veliku darovitost za muziku i interesovanje za psihologiju, ali su njegove promene raspoloženja Milevu sve više zabrinjavale.
Dok je Albertova naučna slava rasla, Milevin život bio je daleko od javnosti i priznanja. Da bi obezbedila svakodnevicu, davala je časove matematike, fizike i klavira. U njenom domu nije bilo mnogo sigurnosti: briga za sinove, vlastito narušeno zdravlje i neizvesna finansijska pomoć neprestano su se preplitali.
Novac od Nobelove nagrade, koji je Albert Ajnštajn ustupio Milevi u skladu sa ranijim dogovorom, ona velikim delom koristila za život porodice i lečenje mlađeg sina. Kupila je i nekretnine u Cirihu, ali su prihodi i imovina s vremenom bili opterećeni troškovima Eduardovog lečenja.
Porodičnu tugu pojačavale su i vesti iz Novog Sada. Milevin otac preminuo je 1922. godine, a porodica Marić prolazila je kroz nove teškoće. Posebno je bolna bila neizvesnost oko njenog brata Miloša, od koga dugo nisu imali vesti. Mileva je putovala u rodni kraj kad god su joj okolnosti dopuštale, noseći sa sobom brigu za porodicu u Srbiji i za decu koja su ostajala u Švajcarskoj.
Eduardovo stanje postajalo je sve teže. Po završetku školovanja 1929. godine upisao je studije medicine, sa željom da se posveti psihoanalizi. Ipak, bolest je ubrzo prekinula njegove planove. Njegovi napadi, uznemirenost i promenljivo raspoloženje donosili su majci dane pune straha i iscrpljenosti.
Jedna noć iz tog vremena posebno je ostala zabeležena u Milevinim biografijama. Kada je Eduard, u stanju duboke krize, želeo da sebi naudi, Mileva je pokušala da ga zaustavi i pozvala pomoć. Posle toga smestila ga je u ciriški sanatorijum, a odluka da sina ostavi na lečenju bila je jedna od najtežih u njenom životu.
Otišla je potom u Berlin da o svemu obavesti Alberta. Susret bivših supružnika nije mogao izbrisati godine udaljenosti, ali ih je bolest sina ponovo suočila sa zajedničkom odgovornošću. Eduardovo lečenje postalo je trajna briga Mileve Marić, koja će do kraja života gotovo svu svoju snagu posvetiti njemu.
Dok je svet slavio Albertova otkrića, Mileva je vodila tihu, svakodnevnu bitku za sina i porodicu. Njena sudbina, obeležena znanjem, ljubavlju, gubicima i istrajnošću, pokazuje i drugu stranu velike priče o Ajnštajnovima – onu koja se odvijala daleko od naučnih tribina i svetske slave.
Sutra: Poslednje godine Mileve Marić Ajnštajn, ratna oskudica, briga za Eduarda i kraj života žene čije je ime ostalo neraskidivo povezano sa jednom od najpoznatijih naučnih priča 20. Veka
Za portal Rasejanje.info Živko Marković
